KIKINDA- Deoba zajedničkog života! Kada se brak završava, vrlo konkretna pitanja brzo dolaze na red: ko ostaje u stanu, šta će biti sa kućom, automobilom, ušteđevinom i kreditima, kako će izgledati svakodnevni troškovi i kakav život svako od bivših partnera posle razvoda može sebi da priušti.
Međutim, razgovor koji formalno izgleda kao razgovor o novcu i stvarima često u sebi nosi i mnogo toga iz prethodnog partnerskog odnosa. Pitanje „kome šta pripada“ može istovremeno otvoriti i pitanje ko je koliko doprineo, ko je više izgubio, šta je bilo pravedno i da li je ono što je jedna osoba davala tokom braka uopšte bilo prepoznato.
Zašto kuća ponekad predstavlja mnogo više od kuće
Tokom zajedničkog života kuća, predmeti i prostor u kojem porodica živi postaju mnogo više od njihove materijalne vrednosti.
U njih se ugrađuju godine života, rutina, osećaj sigurnosti, pripadanja, porodične uloge, uspomene, porodičnih rituala i okuplanja i predstava o tome kako će budućnost izgledati.Gubitak kuće tokom razvoda za nekoga može značiti mnogo više od promene adrese. Zbog toga se u podeli imovine često aktiviraju i osećanja koja nemaju veze sa samom imovinom: tuga zbog izgubljenog života, bes zbog osećaja nepravde, strah od nesigurne budućnosti, povređenost zbog toga što se godine ulaganja ne vide ili ne priznaju, pa i potreba da se kroz podelu sačuva makar deo onoga što je nekada bilo zajedničko.
Podela i pitanje pravičnosti
Rečenica „samo da bude pošteno i pravedno“ veoma je česta tokom razvoda. Problem nastaje kada bivši partneri pod „pošteno“ podrazumevaju različite stvari. Jedna osoba svoj doprinos zajedničkom životu prvenstveno može da vidi kroz novac koji je tokom godina zarađivala i izdvajala za potrebe porodice. Druga u svoj doprinos može da uključuje i godine provedene u brizi o deci, vođenju domaćinstva ili podržavanju partnerove karijere.
Osećaj pravičnosti ima važnu ulogu u partnerskim odnosima, a istraživanja pregovaranja o razvodu pokazuju da procena šta neko „zaslužuje“ može biti povezana i sa načinom na koji osoba procenjuje ponašanje partnera tokom braka.
Tokom pregovaranja se vrlo lako ponovo otvore stare povrede. „Posle svega što mi je uradio, još treba i ovo da dobije.“ „Godinama sam ja sve plaćao.“ „Da nije bilo mene, nikada ne bi napravila tu karijeru.“ „Niko ne računa godine koje sam provela kod kuće sa decom.“ Tada se više ne pregovara samo o vrednosti imovine. U pregovor ulazi i obračun čitavog braka.
Poravnjanje prošlosti kroz podelu imovine
Ponekad osoba kroz podelu pokušava da dobije : priznanje za ono što je podnela, potvrdu da je bila povređena, osećaj da je partner konačno preuzeo odgovornost ili nadoknadu za godine koje doživljava kao izgubljene. Tada se vrlo konkretno pitanje: „Kako ćemo podeliti ono što imamo?“ pretvara u sasvim drugo pitanje: „Ko će konačno priznati šta se u ovom braku dogodilo?“
Takav zahtev je razumljiv, posebno kada je brak završen nakon prevare, poniženja, nasilja, dugotrajnog zanemarivanja ili velikog osećaja nepravde.Teškoća nastaje kada se od podele imovine očekuje da reši i ono što pripada emocionalnom iskustvu braka.Kada se ta očekivanja prebace u pregovore o imovini, svaka stvar može postati nova tačka sukoba.
Novac može postati i sredstvo nastavka odnosa
Posle razdvajanja bivši partneri ponekad ostaju intenzivno povezani upravo preko finansija. Odlaganje dogovora, stalno ponovno otvaranje već dogovorenih pitanja, uskraćivanje novca, insistiranje na kontroli svakog troška ili korišćenje imovine kao sredstva pritiska mogu produžavati konflikt dugo nakon prestanka zajedničkog života. U odnosima u kojima je postojalo nasilje ili ekonomska kontrola ovo pitanje zahteva posebnu pažnju, jer finansijska zavisnost i pristup imovini mogu direktno uticati na bezbednost i mogućnost osobe da započne samostalan život.
Poruka za kraj
Pravedna podela neće za svaku osobu imati isto značenje, a pravna podela i lični osećaj pravičnosti neće se uvek poklopiti. Za par koji se razvodi postoje dva važna zadatka. Prvi je da što pravednije dogovori podelu imovine i obaveza, tako da svako može da nastavi svoj život na stabilnijoj osnovi. Drugi je da prepozna šta iz završenog braka još unosi u samu podelu- povređenost, osećaj nepravde, nepriznatog doprinosa, bes ili potrebu za priznanjem.
Ta dva procesa se prirodno prepliću. Teškoća nastaje kada se ono što je ostalo bolno i nerazrešeno pokušava razrešiti kroz podelu materijalnih dobara. Tada materijalna podela lako postane način da se nastavi stari obračun. Zato je važno, koliko god je moguće, razlikovati šta je pravično i potrebno za dva odvojena života, a šta još pripada emocionalnom iskustvu završenog braka. U sledećem nastavku serijala govorićemo o tome šta se događa kada je brak završen, a bivši partner i dalje snažno ostaje prisutan u mislima, osećanjima i svakodnevnom životu.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke.
