KIKINDA- Dva brata, jedan san!
Od Kikinde do Kalifornije i Kentakija, od školskih terena u rodnom gradu do američkih košarkaških dvorana. Pred braćom Andrejem (17) i Matejom Bunghartom (21) novo je, veliko životno poglavlje.
Mladi Kikinđani u Sjedinjenim Američkim Države nastavljaju školovanje i svoje košarkaške karijere.Dok ovaj tekst budete čitali, mlađi Andrej već će biti na putu ka Los Anđelesu. U njegovoj glavi smenjivaće se uzbuđenje, ponos, ali verovatno i poneka misao o Kikindi, porodici i svemu što ostavlja iza sebe:
-Iz Banata u Kaliforniju, iz Kikinde u Los Anđeles. Još uvek mi sve to zvuči nestvarno. Pohađaću Srednju školu “Orion”, a košarku igrati za Kuper akademiju. Donedavno sam bio član novokozaračke “Slobode”. Ovo je, definitivno, velika prekretnica u mom životu- iskren je Andrej.
Sedamnaestogodišnji krilni centar, visok 196 centimetara, jedva čeka da zakorači u novi svet. Školska godina u Americi već je počela, ali veruje da će brzo nadoknaditi propušteno i pronaći svoje mesto među novim saigračima i školskim drugovima:
– Malo kasnim, ali sam uveren da ću nadoknaditi propušteno i brzo se uklopiti u novu sredinu. Očekivanja su velika. Verujem da će mi se svideti Amerika. Veoma sam uzbuđen što dolazim u sredinu koja ima dva NBA ligaša. Meni su “Lejkersi” draži i nadam se da ću ih gledati uživo. Čuo sam da u domu u kojem ću biti smešten ima dosta Srba, Crnogoraca i Hrvata. Cimer mi je Brazilac. Jedva čekam da stignem i zaigram prvu utakmicu- kaže Andrej.
Isti san, drugi put preko okeana
Dok Andrej kreće u svoju američku avanturu, njegov stariji brat Mateja zna koliko je veliki korak pred njima.
I on će za manje od nedelju dana spakovati kofere i krenuti putem koji će ga odvesti u Kolumbiju, grad u saveznoj državi Kentaki. Mateja će školovanje nastaviti na koledžu “Lindsey Wilson”, a istovremeno će dobiti priliku da igra u NAIA ligi:
– Za mene je ovo, ne samo u košarkaškom smislu, veliki izazov. Verujem da ću puno toga naučiti i nadograditi košarkaško znanje. Američki treneri uočili su me na jednom kampu u Beogradu i izrazili želju da me vide u koledž ligi. Ceo taj proces trajao je od novembra prošle godine- priča Mateja.Odluka je doneta. Kentaki će narednih godina biti njegov novi dom:
– Tamo ću ostati najmanje godinu dana, a ako izborim ugovor, planiram da se zadržim i završim koledž. Ovo je šansa koja se ne propušta- kaže Mateja.
Ponos roditelja, podrška porodice
Iza velikih snova dvojice braće stoji porodica koja ih je od prvog košarkaškog koraka podržavala. Sport im nije stranac. Otac i stric bili su košarkaši, dok je majka kuglašica. Zato njihov odlazak u Ameriku nije samo priča o košarci i školovanju. To je i priča o odrastanju, odvajanju od porodice i hrabrosti da se zakorači u nepoznato, sa verom da tamo negde, daleko od kuće, može da se ostvari ono o čemu su godinama sanjali:
– Ponosni su na nas jer znaju koliko smo posvećeni košarci- kažu braća Bunghart.
