KIKINDA- Kada je pre više od deset godina, uz kafu i sasvim neobavezni razgovor, prvi put čula kako izgleda život jedne stjuardese, Tamara Todorović nije ni slutila da će upravo ta priča promeniti njen život.
Nekadašnja poznata kikindska odbojkašica danas je već više od decenije deo kabinskog osoblja velike bliskoistočne avio-kompanije. Za to vreme obišla je gotovo ceo svet, upoznala ljude sa svih meridijana i živela život koji je nekada mogao da joj deluje kao nedostižan:
-Dok sam živela i radila u Novom Sadu, jedan drugar mi je uz kaficu preneo iskustva njegove prijateljice stjuardese koja je radila u Dohi. Zaintrigirala me je ta priča, pa sam odlučila da se prijavim na konkurs za kabinsko osoblje.
Bez nekih prevelikih očekivanja otišla sam na razgovor i dobila posao. Planirala sam da ostanem dve godine. Međutim, ovim poslom se bavim već desetak. Proletele su poput avionskog leta i iz korena promenile moj način života- priča Tamara i dodaje da je naučila da uživa u svakom novom letu, ali i da poštuje težinu posla koji je izabrala:
– U najkraćem, veoma je naporno, ali i dinamično i lepo. Do sada sam bila na svim kontinentima i upoznala najveće svetske metropole i egzotične destinacije. Dve se ipak izdvajaju. Sejšeli i Rio de Žaneiro su mi posebno dragi. Rio je za mene najlepši grad na svetu- kaže naša sugrađanka.
Nije samo osmeh i uniforma
Iako posao stjuardese mnogima izgleda kao ostvarenje sna jer upoznajete nove zemlje, ljude i kulture, Tamara kaže da iza svega toga stoje rad, disciplina, odgovornost i mnogo odricanja:
– Kao i svaki drugi, ovaj posao mora da se voli. Tačno je da je to san mnogih devojaka, ali isto tako zahteva mnogo rada. Iz mog iskustva, onima koji maštaju o pozivu stjuardese ili stjuarta savetujem da pokušaju.
I da ga rade godinu ili dve, sigurno je da će videti mnogo toga novog i savladati jednu veliku životnu lekciju. To iskustvo ne može ničim da se kupi- smatra Tamara. Druga strana ovog posla, dodaje, jeste umor i stres. U avionu se svakodnevno susreće sa ljudima različitih karaktera, navika i očekivanja:
– Naporno je fizički i psihički jer u kabini srećete različite ljude. Srećom, nisam imala neka loša iskustva. Svaki let je priča za sebe. Ja radim u biznis klasi. Sa nekim putnicima sam se sprijateljila, a zahvaljujući društvenim mrežama ostali smo u kontaktu- priznaje ona. Među putnicima je bilo i poznatih ličnosti, ali se jednom i dalje nada:
– Žao mi je što do sada nisam srela Novaka Đokovića. To bi me naročito obradovalo, najviše zbog mog tate, jer je on veliki Novakov fan. Nole je ikona našeg i svetskog sporta, priznatiji i cenjeniji od bilo kog drugog, recimo, političara. On je definitivno najviše uradio za Srbiju- kaže Tamara.
Prijateljstva koja prelaze granice
Život u međunarodnoj avio-kompaniji doneo joj je i prijateljstva koja verovatno nikada ne bi stekla da je ostala u rodnom gradu. Među kolegama ima ljudi iz Srbije i čitavog regiona, ali je njena najbolja drugarica iz Brazila:
-Upoznale smo se na jednom letu i od tada smo skoro nerazdvojne. Njihov mentalitet je sličan našem. Veoma su gostoprimljivi, srdačni i familijarni. Kada je posetila Srbiju i Kikindu, rekla je da se oseća kao kod kuće jer su Srbi, poput Brazilaca, veoma komunikativni i gostoljubivi- priča Tamara.
Kikindu nosi u srcu
Potvrđuje nam da je uvek lepo doći u Kikindu i videti svoju porodicu, rodbinu i drage ljude. Od onih je koji su ponosni na svoju otadžbinu i korene. Za nekoga ko je obišao gotovo ceo svet, rodni grad možda izgleda mali na mapi. Ali, kako kaže Tamara, neke stvari se ne mere kilometrima:
– Bukvalno sam obišla svet uzduž i popreko. Imam utisak da bi ovde ipak moglo i bolje da se živi- iskrena je Tamara.
