KIKINDA- Posebne emocije izazvao je komemorativni skup u znak sećanja na 46 Kikinđana koji su na današnji dan, 6. maja 1942. godine, pre osam decenija, odvedeni u logore na severu Norveške.

Po prvi put, tik do spomenika, rad vajara Slobodana Kojića, koji je podignut 1975. godine, izložene su fotografije stradalnika, od koji je samo sedmoro uspelo da preživi golgotu u logoru Beisfjord kod Narvika.

Tokom oktobra i novembra 1945. godine, oni su se vratili u Kikindu. Među njima je bio i otac naše sugrađanke Milice Dejanac:

-Žao mi je što naša deca ne znaju dovoljno o ovom slučaju. Sećanje na internirce treba oživeti u svakoj školi.

Moj otac uspeo je da se sa još šestoro interniraca vrati u Kikindu. Veze između njih sedmorice bile su jake i posebne, a njihova sećanja na godine zarobljeništva tužne i strašne- rekla je Milica Dejanac, članica Srpsko-norveškog društva.

Tibor Firedi, sekretar kikindskog ogranka Srpsko-norveškog društva, smatra da je kultura negovanja sećanja na ovaj događaj nužna i nephodna. Neraskidive veze dva naroda, 6. oktobra 1966. godine, krunisane su potpisivanjem Deklaracije o prijateljstvu našeg grada i norveškog Narvika.

Pobratimske veze su, u međuvremenu, ojačane potpisivanjem nove Deklaracija o prijateljstvu između dva bratska grada, najpre 2017. Dve godine kasnije, otvoren je Park prijateljstva „Narvik“, novi simbol pobratimskim gradova. Tada se moglo čuti da u Narviku i dalje ima živih svedok koji se sećaju dolaska interniranih ljudi.

Kustos- istoričar Narodnog muzeja, Miloš Pušara, istorijske činjenice o internircima i njihove fotografije uobličio je i priredio izložbu i predavanje „Stradanje na severu“:

-Mislim da nije samo dovoljno da se polože venci i održe prigodni govori. Ova izložba ima još jednu misiju, da osveži kulturu sećanja na žrtve golgote na severu Evrope, u Norveškoj.

Hronološki sam prikazao kako je teklo stradanje 46 interniraca, od hapšenja, putovanja, do dolaska i života u logorima- naveo je Pušara.

Senima naših interniraca, pored ostalih, poklonili su se Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine i Milivoj Linjački, načelnik Severnobanatskog okruga:

-Naši sugrađani, rodoljubi i patriote, nasilno su deportovani u Norvešku. Ovaj spomenik, pa i Park prijateljstva, simbolizuju neraskidivo prijateljstvo dva naroda koje se i dalje neguje- kazala je Jakšić Kiurski.