KIKINDA- Kumulativni efekti dugotrajnog stresa! Život u našem društvu tokom poslednjih nekoliko godina obeležili su događaji i okolnosti koji su za veliki broj ljudi predstavljali snažne izvore stresa. Tragedije iz maja 2023. godine duboko su potresle osećaj bezbednosti. Ekonomska nesigurnost, tragedija u Novom Sadu, dugotrajni protesti nezadovoljnih građana zbog izostanka odgovora vlasti na njihove zahteve, političke tenzije i izražene društvene podele dodatno su obeležili svakodnevni život.
Dugotrajna ili ponavljana izloženost stresu, posebno kada između zahtevnih perioda nema dovoljno vremena za oporavak, može postepeno da iscrpljuje kapacitete za emocionalnu regulaciju i svakodnevno funkcionisanje. Takvo stanje može da se ispolji kroz pojačanu zabrinutost, razdražljivost, teškoće sa koncentracijom i spavanjem, emocionalnu iscrpljenost, povlačenje ili gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo.
Kako produžena neizvesnost utiče na osećaj sigurnosti
Periodi društvene nestabilnosti posebno su zahtevni kada važni delovi života postanu teško predvidivi. Predstojeći izbori, političke tenzije i intenzivne društvene podele kod ljudi mogu da pobude vrlo različita osećanja – od nade i motivacije do straha, besa, razočaranja ili bespomoćnosti.
Za dobro psihičko funkcionisanje značajan je doživljaj da svojim postupcima možemo da utičemo na ono što nam je važno. Kada osoba dugo procenjuje da ključni ishodi zavise od okolnosti na koje ima malo uticaja, može da raste osećaj bespomoćnosti. Slabljenje poverenja u institucije i doživljaj da društveni odnosi nisu dovoljno sigurni, pravični ili predvidivi dodatno mogu da pojačaju osećaj nesigurnosti.
Doživljaj lične delotvornosti jača kada osoba prepoznaje oblasti u kojima može da bira, odlučuje i postupa u skladu sa sopstvenim vrednostima. To uključuje uređivanje onih oblasti svakodnevice na koje možemo neposredno da utičemo, ali i učešće u društvenom životu na način koji je u skladu sa ličnim vrednostima. Takvo delovanje povećava osećaj lične delotvornosti – doživljaj da naše odluke i postupci imaju smisao i očekivane posledice.
Šta pomaže da sačuvamo psihičku stabilnost
Tokom dugotrajnog stresa i pojačane neizvesnosti posebno je važno sačuvati resurse koji pomažu svakodnevnom funkcionisanju.
- Pažljivo birajte koliko i kada pratite informacije. Neprekidno praćenje vesti i društvenih mreža može da održava stanje pobuđenosti i stalnog iščekivanja. Informisanost ne zahteva celodnevnu izloženost istim sadržajima.
- Čuvajte odnose u kojima postoji sigurnost i uzajamna podrška. Bliski odnosi predstavljaju jedan od najvažnijih zaštitnih činilaca u periodima stresa. Razgovor sa osobom kojoj verujemo može da smanji osećaj usamljenosti i pomogne da iskustvo sagledamo iz šire perspektive.
- Odredite granicu razgovorima koji vas iscrpljuju. Političke i društvene teme lako prerastaju u ponavljanje istih sukoba. Prekid razgovora koji postaje uvredljiv, agresivan ili iscrpljujući predstavlja legitimnu brigu o sopstvenom psihičkom prostoru.
- Sačuvajte delove dana koji imaju poznatu strukturu. San, obroci, fizička aktivnost, posao, porodične obaveze i aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo održavaju kontinuitet svakodnevnog života kada je šire okruženje teško predvidivo.
- Razlikujte ono na šta možete da utičete od onoga što trenutno prevazilazi vaš uticaj. Usmeravanje energije na konkretne odluke i postupke smanjuje rasipanje psihičkih resursa na neprekidno praćenje ishoda koje pojedinac ne može sam da kontroliše.
Očuvanje mentalnog zdravlja u turbulentnom vremenu ne znači povlačenje iz stvarnosti. Čoveku su potrebni i predah i informisanost, i bliski odnosi i lične granice, i prihvatanje onoga što trenutno ne može da promeni i delovanje tamo gde njegov postupak ima smisla. Dugotrajna društvena kriza troši psihičke resurse. Način na koji ih čuvamo određuje koliko ćemo snage imati ne samo da izdržimo period neizvesnosti, već i da nastavimo da donosimo odluke, održavamo odnose i učestvujemo u životu zajednice.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.
