KIKINDA- Kad je neko četiri decenije posvećen živinarstvu i to gajenju ukrasne peradi, onda ima problem gde da smesti trofeje. Pehara, medalja i diploma skoro je više od ljupkih patuljastih kokinkina.
U najkraćem, to su slatke muke našeg sugrađanina Zorana Antića. On se već 40 godina bavi uzgojem ukrasne živine, a sa njima je na najvećim domaćim i međunarodnim takmičenjima prisutan deceniju i po.
Reći da je u tome uspešan, zvuči skromno. Gotovo da ne postoji takmičenje domaćeg ili međunarodnog karaktera sa kog se Zoran i njegove koke nisu vratile sa peharima i medaljama. Impozantnu kolekciju trofeja pridružio je priznanje za za najlepši primerak patuljaste kokinkine na 45. Međunarodnom sajmu peradarstva i državnom šampionatu sitnih životinja Srbije, koje je održano u Somboru:
-Sve je počelo sasvim spontano. Dok su druga deca žudila da im roditeljji kupe bicikl, ili psa loptu, ja sam imao druge prohteve. Interesovala me je ukrasna.
Dečačka ljubav prerasla je u hobi. Sad neke nove klince ovakve stvari skoro da ne interesuju. Srećan sam kad neko pokaže volju da se oproba u gajenju ukrasne živine. Tu sam da pomognem, posavetuje, pa i poklonim živinu- priznaje Antić i nastavlja:
-Na nagovor prijatelja, pre petnaestak godina počeo sam da se takmičim i od tada osvajam nagrade na raznim sajmovima i maniestacijama. Poslednju nagradu dobio sam za koku tigraste boje.
Osim ovih, imam kokinkine plave boje. Nazivaju ih još i lopte od perja jer podsećaju na lopte- kaže Antić. Kao i u svakom ozbiljom poslu, i u ovom nema ništa bez posvećenog rada i ulaganja.
U Antićevom slučaju, to znači uvoz rasnih petlića i koka iz Nemačke:
– Do njih dolazim zahvaljujući prijateljima koji idu u Hanover na najveću izložbu ukrasne živine. Što se posvećeg rada i ulaganja tiče, to podrazumeva ishranu vrhunskog kvaliteta, ali i uredne, suve i čiste objekte. Uz sve to, važna je i edukacija. Za sve ove godine, već kao veterinar, mogu da prepoznam da li je neka koka bolesna i šta joj fali.
U svetskim okvirima, Nemci su neprikosnoveni uzgajivači kokinkina, a iza njih smo mi. Nema nas u Srbiji, ali su to sve veliki entuzijasti.
Osim ukrasne živine, uzgajam i bišone. Trenutno ih je osam. Došli su kao poklon i ostali u ovom domaćinstvu- priznaje Antić.
