KIKINDA- Nodus (čvor) predstavlja lokalizovanu promenu strukture tkiva štitaste žlezde. Moguće ga je utvrditi ultrazvučnim pregledom kod oko 50 odsto opšte populacije.  Obuhvata tri entiteta: solitarne noduse, multinodusnu strumu i tiroidne noduse u autoimunoj bolesti štitaste žlezde. Javljaju se kod uvećane žlezde, ali i kod normalne veličine. Klinički manifestni nodusi su češći kod žena.

SIMPTOMATOLOGIJA

Pacijenti se najčešće žale na osećaj nelagode ili knedle u grlu, otežano gutanje, promuklost, uvećanje vrata. Mogu primetiti i uvećane limfne čvorove vrata. Ovo se odnosi na čvorove koji su veći u dijametru, a oni manje veličine mogu opstajati tokom života bez ikakve simptomatologije.

DIJAGNOSTIKA

Palpacijom (ručnim pregledom) ustanovi se oko četiri odsto čvorova, ali ako se pri pregledu koristi ultrazvuk, procenat raste na čak 67 procenata, što nam je veoma važno, jer nodusi koji se ne palpiraju imaju isti maligni potencijal kao i oni koje možemo otkriti manuelnim pregledom. Nekada se otkrivaju slučajno tokom drugih procedura: skener karotidnih arterija, CT pregled ili magnetna rezonanca vrata:

-Suština problema je utvrditi da li je čvor benigne ili maligne prirode. Radi utvrdjivanja prirode čvora važno je evaluirati sve karakteristike: veličinu, oivčenost i konture, ehogenost, homogenost, kalcifikacije, postojanje cističnih delova itd. Svaki dijagnostikovani nodus potrebno je pratiti u smislu dinamike rasta i doneti odluku o daljem praćenju, odnosno lečenju. Tumorski markeri iz uzoraka krvi kod malignih bolesti štitaste žlezde nam nisu pouzdani i nedovoljni su za uspostavljanje dijagnoze- kaže dr Tijana Marčeta, endokrinolog Opšte bolnice Kikinda i nastavlja:

MALIGNITET

Iako su benigni tumori mnogo češći, mogućnost maligniteta je ono zbog čega se lekari posvećuju detaljnoj analizi ultrazvučnog nalaza. Važno je napomenuti da se klinički značaj pridaje čvorovima koji su veći od jednog centimetra, mada postoje retki i specifični izuzeci, ali je njihova priroda u 90 odsto dobroćudna. Neki od faktora rizika su prethodno zračenje glave i podatak da je neko u porodici bolovao od karcinoma štitaste žlezde:

-Sumnju nam pobuđuje kada je čvor samo jedan, veći od 40 milimetara, fiksiran za podlogu i kada su uvećani limfni čvorovi vrata.  Postoji više tipova karcinoma štitaste žlezde, a najčeća forma je papilarni karcinom i dijagnostikuje se kod 60-80 odsto pacijenata. Oko tri puta je češći kod osoba ženskog pola. Ohrabrujuća činjenica je da je stopa preživljavanja kod ovog tipa vrlo visoka. Analplastični karcinom je najagresivniji tip i javlja se u samo dva odsto slučejeva, sa jako lošom prognozom i preživljavanje nije duže od 6 do 12 meseci- navodi dr Marčeta.

BIOPSIJA ŠTITASTE ŽLEZDE

Aspiraciona punkcija (biopsija) je jednostavna i bezbedna metoda koja ne zahteva ostanak u bolnici i ima mali broj komplikacija. Uzima se uzorak tkiva i šalje na ispitivanje radi utvrdjivanja prirode promene. Radi se u slučajevima kada su ultrazvučne karakteristike čvorova potencijalno sumnjive. Veći čvor sumnjivih ultrazvučnih karakteristika, brz rast, paraliza glasnih žica, genetska komponenta su neki od podataka zbog kojih se odlučujemo da pristupimo ovoj proceduri.

 PRAĆENJE

Iako su endokrinolozi i radiolozi ti koji se bave dijagnostikovanjem nodusa i utvrdjivanjem njihove ultrazvučne prirode, biopsiju  u našoj zemlji pretežmo rade specijalisti nuklearne medicine, u Vojvodini konkretno na Institutu za onkologiju. Ukoliko su čvorovi benigne prirode nastavlja se ultrazvučno praćenje u određenim vremenskim intervalima. Pacijenti sa dokazanim malignim tumorom se nakon operativnog odstranjenja žlezde prate kod specijalista nuklearne medicine, ne kod endokrinologa.

POVEZANI ČLANCIVIŠE OD AUTORA