Sa endokrinologom: Dr Tijana Marčeta o vitaminu D i njegovim efektima na zdravlje

KIKINDA– Učestalost u opštoj populaciji i uzroci deficita! Nedostatak vitamina D se u savremenom dobu smatra pandemijom. Glavni uzrok je nedostatak razumevanja da je umereno izlaganje sunčevoj svetlosti glavni izvor vitamina D. Korišćenje krema za sunčanje sa SPF 15 odsto apsorbuje većinu UVB zraka i samim tim smanjuje sintezu vitamina D u koži za 99 procenata. Melanin je izrazito efikasan u apsorpciji UVB zračenja i zato je ovaj deficit izraženiji kod osoba tamnije boje kože:

– Većina namirnica, naročito one koje u našem području koristimo za ishranu nemaju mnogo vitamina D,  a najviše ga ima u lososu, skuši i haringama. U SAD se veliki broj namirnica veštački obogaćuje, ali u našoj zemlji to nije slučaj, tako da je deficit vitamina D veoma široko rasprostranjen.

Sa starenjem se smanjuju i koncentracije prekursora ovog vitamina u koži, tako da osoba od 70 godina ima 75 odsto smanjen kapacitet da sintetiše vitamin D. Pošto je liposolubilan-skladišti se u masnim ćelijama i smatra se da gojazne osobe zbog veće količine masti imaju izraženije nedostatke vitamina D. Lekovi koji se koriste za lečenje epilepsije ili kortikosteroidi takođe su čest uzrok nedostatka.

Iako postoji debata oko toga koje vrednosti se smatraju sniženim, stručnjaci se slaži da se sve vrednosti ispod 30 ng/mL smatraju nedostatkom. Intoksikacija vitaminom D se u praksi skoro nikada ne događa, tako da nema bojazni kod široke primene suplementacije- kaže dr Tijana Marčeta, endokrinolog Opšte bolnice Kikinda.

 Koštane manifestacije deficita vitamina D

Deficit vitamina D kod dece dovode do zaostatka u rastu i rahitisa. Kod odraslih će dovesti i pogoršati postojeću osteopeniju i osteoporozu i povećati rizik od fraktura. Slabost mišića je takođe povezana sa deficitom vitamina D i dovodi do veće učestalosti padova, naročito kod osoba starije životne dobi. Kod odraslih osoba sa osteomalacijom često su izraženi simptomi kao sto su bolovi u svim kostima, zglobovima i mišićima i često se mogu pobrkati sa drugim rematološkim oboljenjima.

Uticaj deficita vitamina D na druga oboljenja

Pre više od 80 godina u SAD je uočeno da je kod stanovnika država koje su na većim nadmorskim visinama povećan rizik od umiranja od karcinoma. Kasnije su rađene dodatne studije koje su potvrdile ove sumnje. Muškarci i žene koji žive u područjima izloženim suncu su u manjem riziku od umiranja od karcinoma debelog creva,dojke i prostate. Najnovije meta-analize pokazuju da dnevna suplementacija 1000 IU D3 vitamina može smanjiti rizik od pojave kolorektalnog karcinoma i karcinoma dojke do 50 odsto.

Najnovija istraživanja su pokazala ulogu povezanosti vitamina D i razvoja šećerne bolesti tip 2 tako što se vezivanjem za receptore na ćelijama pankreasa utiče na sekreciju insulina. Svojim imunomodulatornim dejstvom smanjuje inflamaciju i značajno pobljšava glikoregulaciju kod pacijenata koji se leče od šećerne bolesti.

Postoje ohrabrujući rezultati kadu su u pitanju povezanost suplemetacije vitaminom D  i smanjenog rizika od multiple skleroze, non Hodgkin limfoma kao i povoljne efekte na regulaciju krvnog ritiska kod hipertenzivnih pacijenata.

Lečenje

Iako nam je prevencija veoma bitna, ne savetuje se rutinsko određvanje vitamina D kod ljudi koji nemaju faktore rizika i druga oboljenja koja bi to zahtevala:

-Kod osoba starosti od 19 do 50 godina preporučuje se najmanje 600 IJ dnevno da bi se maksimizovalo koštano zdravlje i mišićna funkcija. Kod starijih osoba su često potrebne veće doze -800 IJ.  Bitno je napomenuti da su ovo doze održavanja, a ukoliko postoji deficit nadoknada mora biti u većim dozama i najčešće iznosi od 1500-2000 IJ, iako su u nekim slučajevima i doze do 4000 IJ potrebne. Gojazne osobe, osobe sa oboljenjima gastrointestinalnog trakta i drugim pridruženim bolestima mogu zahtevati nadonadu do 1000 IJ-  ukazuje dr Marčeta.

Preporuke

Vitamin D u našoj zemlji je dostupan u velikom broju suplemenata, kako pojedinačno, tako i sa drugim vitaminima i mineralima i u različitim dozama, a dr Marčeta savetuje pacijentima da se informišu o udelu u preparatu koji kupuju.