Sa endokrinologom: Dr Tijana Marčeta o šećernoj bolesti tip 1

KIKINDA- Šećerna bolest tip 1 je hronična autoimuna bolest koja nastaje zbog destrukcije beta ćelija pankreasa koje proizvode insulin.

Čini ukupno 5 do 10 odsto slučajeva šećerne bolesti i povezana je sa obaveznom doživotnom upotrebom insulinske terapije. U širokoj upotrebi je naziv juvenilna, odnosno dečija šećerna bolest, jer se najčešće  javlja kod dece i adolescenata, ali može se javiti i kod odraslih ljudi.  Prvi pik učestalosti je kod dece od 4 do 7 godina, a drugi kod dece starosti 10 do 14 godina.

Uzroci

Iako ne postoji nijedan direktan faktor rizika, ova bolest je povezana sa odredjenim genima, ali i faktorima sredine. Smatra se da je veći rizik kod dece koji imaju bliskog srodnika koji ima dijabetes tip 1. Ne mora nužno da znači da će dete naslediti bolest od roditelja. Bitni faktori su karakteristike crevne flore, rane infekcije koksaki virusom, zauške i rubella virus koji izaziva ospinu groznicu, kao i ishrana hrane bogate glutenom pre četvrtog meseca života.

Kontroverzni su podaci o uticaju ishrane dece kravljim mlekom. Neke studije govore u prilog povećanog rizika,druge pak ne. Isto važi i za dužinu dojenja, ali ipak preovladaju zaključci da se rizik od šećerne bolesti smanjuje kod dužeg dojenja.  Nijedan od ovih faktora nije samostalni uzročnik, niti mora da znači da će se bolest razviti uticajem faktora rizika.

Simptomi

-Iako se često javlja bez ikakvih specifičnih simptoma, najčešće je povezana sa podacima o ekstremnoj žeđi, učestalom mokrenju, pojačanim osećajem gladi uz gubitak u težini, umoru, malaksalosti. Zamućen vid takođe može biti jedan od simptoma. U posebno teškim slučajevima prvi simptom može biti dijabetesna ketoacidoza koja se karakteriše karakteristični zadahom na aceton, mučninom, povraćanjem, bolom u stomaku, otežanim disanjem i pormećajima svesti. Zahteva hitnu hospitalizaciju i naknadu insulina i tečnosti. Javlja se kod trećine slučajeva novootkrivene šećerne bolesti- predočava dr Tijana Marčeta, endokrinolog Opšte bolnice Kikinda.

 Dijagnostika

Za ovaj tip šećerne bolesti karakteristično je prisustvo auto-antitela koje možemo laboratorijski dijagnostikovati. Karakteristična antitela su: Islet Cell antitela (ICA), Antitela na insulin (IAA), Glutamat dekarboksilaza antitela (GADA), Tirozin fosfat IA-2 antitela (IA2A), Cink transporter 8 antitela (ZnT-8A).  Kod oko 5 odsto pacijenata se ne mogu detektovati nijedna od gore navedenih antitela. Što se tiče vrednosti šećera u krvi, ona ostaje normalna dok se oko 80 % ćelija pankreasa ne uništi, tek tada vrednosti šećera rastu i simptomi počinju da se razvijaju.

Lečenje

Kod ove dijagnoze neophodna je kontinuirana i doživotna primena insulinske terapije. Najčeće je to potkožno davanje insulina u 4 dnevne doze- jednom dnevno dugodelujući insulin koji drži vrednosti na optimalnom nivou tokom celog dana i još 3 doze brzodelujućeg insulina koje su vezane za obroke:

-Posle nekog vremena od početka primene insulinske terapije javlja se faza remisije, tzv. faza medenog meseca gde dolazi do smanjene potrebe za insulinom, u ređim slučajevima do totalnog prestanka potrebe. Ova faza može trajati od nekoliko meseci do godina, ali će posle nekog vremena primena insulina opet biti neophodna. Dužina trajanja ove faze je dobar prognostički faktor. Što je duže trajanje, to je bolja prognoza i manji rizik od komplikacija izazvanih ovom bolešću. Prema Pravilniku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje deca do 18 godina imaju prava na insulinsku pumpu i senzore za kontinuirano pracenje vrednosti šećera u krvi- navodi dr Marčeta.

Insulinska pumpa predstavlja najsavremeniji način insulinske terapapije. To je mali uređaj pričvršćen za telo koji omogućava primenu kontinuiranih doza insulina, a bez potrebe za injekcionim davanjem.  Veoma je komforan za pacijente, ali se propisuje kod pacijenata koji su dovoljno edukovani o svojoj bolesti i spremni za saradnju.

Kod osoba starijih od 18 godina sa tipom 1 šećerne bolesti, nažalost, nemaju svi pacijenti pravo na ovaj vid lečenja, ali se na navou stručne komisije Ministarstva zdravlja radi na proširenju ove liste.

Skrining

U nekim razvijenijim zemljama, ali ne i u Srbiji, obavlja se skrining dece koja imaju bliske srodnike koji su oboleli od tipa 1 dijabetesa. Ovo genetsko testiranje koje se uzorkuje iz par kapi krvi novorođenčeta sa velikom verovatnoćom određuje rizik od oboljevanja.

Ako je, kako kaže dr Marčeta rezultati negativan, skoro da ne postoji verovatnoća da će dete oboleti. Kod onih koji imaju rizik se na vreme mogu sprovesti mere nege i lečenja kako bi se prevenirale komplikacije i donekle ublažio tok bolesti.