SAJAN- Samo četiri ekipe! Od kojih je jedna bila domaća, a preostale iz Sente, Crne Bare i Arpadhaloma u Mađarskoj.
Bilo ih je malo, ali su posao obavili pošteno i prikazali kako se ručna kosidba žita obavljala pre sto i više godina. Ovu manifestaciju organizuje Kulturno umetničko društvo “Adi Endre” iz Sajana:
– I meni je jako žao što je malo ekipa, ali treba reći da se ovakva manifestacija održava i Mužlji. Vreme čini svoje, pa je sve manje ekipa koje su tokom proteklih 28 godina dolazile u Sajan.
Stigle su ih godine, ili više nisu sa nama. Ipak, lepo je što postoje mladi, koji su voljni da sačuvaju uspomenu na ručnu kosidbu žita.
To je slučaj sa članovima našeg KUD- a. Planiramo da na narednim 29. “Severnobanatskim žetvenim svečanostima” samo jedna ili dve ekipe pokažu kako se nekada ručno kosilo žito- otkrila je Šara Benjocki, predsednica KUD “Adi Endre”.
Nezaobilazan učesnik takmičenja u ručnoj kosidbi žita je Ferenc Kereši (88) iz Sente. On je parcelu pedantno pokosio, dok su snopove vezali Margi Šarvari, Ferenc Bilicki i Krištof Sabo Sabadoš:
-Volim ovo takmičenje jer me vraća u detinjstvo. Otac me je učio da kosim žito kad sam imao 15 godina.
Ranije nije bilo kombajna i sve smo morali ručno da radimo. Lepo je da održavamo ove običaje, ali je žalosno što nas je sve manje- konstatovao je Kereši.
Da ekipa iz Crne Bare ne propušta takmičenje u Sajanu, potvrdio nam je Dalibor Stojkov. Priča da se ovaj posao prenosio s kolena na koleno, a da ga je ručnoj kosidbi podučio njegov deda:
-Žetveni dan počinjao bi obilnim doručkom, kao jaka podloga za težak fizički rad.
Zatim su se oštrile kose i srpovi. Sve se radilo ručno jer nije bilo kombajna i traktora- kazao je Stojkov. Kose se u jednom trenutku latio i Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde:
– Ako ne čuvate prošlost i običaje, onda nećemo imati ni koren koji će nas povezivati. Učesnici ove manifestacije potvrđuju da žele javnosti da prikažu kako se to nekada radilo i prenesu to mlađim generacijama- kazao je Bogdan.
Prvo fruštuk, a onda kosidba
Da imaju snage za napornu ručnu kosidbu, najvažniji su umeće i snaga. Snagu koscima daju slanina, kobasica, sir, barena jaja i krompir i nezaobilazni crni luk. U ručnoj kosidbi žita nadmeću se ekipe koju čine tri do četiri člana.
Koscu obično pomažu dve ili tri žene, čiji je zadatak da pšenicu pokupe i slože u snop. Pored izgleda kosca i njegovih pomagača, ocenjuju se visina pokošene strnjike i način na koji su složeni snopovi.
Boduju se oštrina kose, ali i kako je pripremljen žetelački doručak.
