KIKINDA- Postajanje roditeljem je jedan od najintenzivnijih prelaza u životu odrasle osobe. Ono ne menja samo identitet i prioritete, već i dinamiku odnosa sa sopstvenim roditeljima. U tom trenutku, mnogi ljudi prvi put dublje razumeju svoje roditelje, ali i preispituju sopstveno detinjstvo. Psihološka istraživanja potvrđuju da roditeljstvo aktivira i prenosi porodične obrasce, često nesvesno. U ovom tekstu, bavimo se kako postajanje roditeljem utiče na našu relaciju sa roditeljima i koje unutrašnje procese to pokreće.
1.Promena perspektive: više razumevanja, ali i više pitanja
Mnogi novopečeni roditelji iznenada postaju svesni koliko je roditeljstvo zahtevno, što može povećati razumevanje za svoje roditelje. Istovremeno, ovaj proces može izazvati bolne uspomene ako su potrebe u detinjstvu bile zanemarene. To stvara ambivalentnost: istovremenu zahvalnost i kritičnost prema sopstvenim roditeljima.
2.Aktivacija porodičnih skripti
Postajanje roditeljem često aktivira porodične skripte- nesvesne obrasce ponašanja preuzete iz detinjstva. Ako nisu preispitani, mogu se automatski prenositi na novo roditeljstvo. Psihodinamska istraživanja (Fraiberg, 1975) govore o duhovima u dečjoj sobi, starim nerazrešenim konfliktima koji se javljaju kada osoba postaneroditelj.
3.Redefinisanje granica i uloga
Roditeljstvo donosi potrebu da se postave nove granice prema sopstvenim roditeljima , kako u odnosu na njihove savete, tako i u odnosu na njihovu uključenost. Odrasla osoba mora sada da balansira između sopstvene nezavisnosti i podrške koju dobija od svojih roditelja, što može dovesti do tenzija ako roditelji previše kontrolišu ili nameću pravila.
4.Lečenje ili produbljivanje starih rana
Za neke ljude, roditeljstvo otvara mogućnost isceljenja jer mogu pružiti svom detetu ono što nisu dobili. Za druge, postajanje roditeljem pojačava osećaj gubitka i nepravde, što može pogoršati odnos sa sopstvenim roditeljima. Terapeutski rad često uključuje pomoć u razumevanju i razgraničavanju sadašnjih i prošlih emocija.
5.Nova vrsta povezanosti
U najpovoljnijem scenariju, dolazak deteta može da zbliži generacije: unuci mogu biti povod za razvoj nežnijih odnosa. Ali to zahteva obostranu spremnost, i roditelja i njihovih roditelja, na otvorenost, poštovanje i učenje.
Poruka za kraj
Postati roditelj znači promeniti se iz korena, ali i iznova pogledati unazad. Odnosi sa sopstvenim roditeljima tada postaju polje ponovne procene, mogućeg razumevanja i isceljenja. Uz svesnost i podršku, moguće je stvoriti novi, zdraviji balans u trogeneracijskim relacijama. Ipak, u velikom broju slučajeva dolazak deteta budi najlepše emocije, stvara most između generacija, omogućava veće razumevanje i doprinosi emocionalnom zbližavanju.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
