SAJAN- Kako su naši preci nekada kosili žito, slagali snopove i šta su jeli kako bi izdržali naporan rad pod vrelim letnjim suncem, prikazali su učesnici 29. Severnobanatskih žetelačkih svečanosti.
Sa kosama i srpovima u rukama, letinu su, baš kao pre više od jednog veka, skidali žeteoci iz Ostojićeva, Sente, Crne Bare, Sajana i mađarskog mesta Aparthalom. Domaćini su posebno bili ponosni na svoju, ubedljivo najmlađu ekipu:
– Naši žeteoci imaju između 16 i 21 godine. Članovi su KUD-a “Adi Endre” i upravo oni će nastaviti da čuvaju od zaborava ručnu kosidbu žita i druge lepe običaje vezane za žetvu.
Posebno nas raduje što je sa nama već gotovo 30 godina ekipa iz Sente, koja nije propustila nijednu manifestaciju.
I ove godine među učesnicima je bio najstariji kosac, Ferenc Hereši (89) iz Sente- rekla je Šara Benjocki, predsednica KUD-a “Adi Endre”.
Atila Benjocki iz Sajana ističe da poslednjih godina redovno učestvuje na Severnobanatskim žetelačkim svečanostima:
-Nekome sa strane ovo možda deluje naporno, ali nama nije problem ni da bosi hodamo po strnjištu. Od baka i deka slušali smo da se nekada u žitorodna polja odlazilo u cik zore, a kući vraćalo tek sa prvim mrakom- ispričao je Atila.
Na takmičenju se nije ocenjivala samo brzina i umeće kosaca. Žiri je vrednovao izgled kosca i njegove pratioce, visinu pokošene strnjike, način slaganja snopova, oštrinu kose, ali i kako je pripremljen tradicionalni žetelački doručak:
– Na trpezi su obavezni slanina, kobasica, sir, kuvana jaja i krompir, zatim crni luk, paradajz i nezaobilazna cipovka.
Posebno raduje što ima mladih koji žele da neguju naše lepe običaje vezane za ručnu kosidbu žita- istakla je Ildiko.
Žeteoci u Sajanu samo dva puta nisu izašli u žitorodna polja, i to 1999. godine zbog ratnih okolnosti, a kasnije tokom pandemije koronavirusa.
