Kroz život sa psihoterapeutom: Umerenost- vrlina samokontrole, razboritosti i mere

KIKINDA- Kroz serijal “Ko su dobri ljudi?” nastavljamo da upoznajemo ljudske vrline koje nas mogu učiniti zrelijim i boljim osobama. Posle mudrosti, odvažnosti, humanosti i pravednosti, dolazimo do divne vrline- umerenosti. U svakodnevnom govoru umerenost često povezujemo sa hranom, pićem, trošenjem novca ili načinom života, a u pozitivnoj psihologiji  Martin Seligman i Kristofer Peterson uvrstili su je među šest temeljnih ljudskih vrlina. U njihovom modelu umerenost obuhvata četiri karakterne snage: opraštanje, skromnost, razboritost i samoregulaciju.

Opraštanje- odnos prema povredi

Opraštanje se odnosi na način na koji se nosimo sa povredom koju nam je neko naneo. Kada smo povređeni, prirodno je da osećamo ljutnju, tugu, razočaranje ili potrebu da se zaštitimo. Problem nastaje kada povreda dugo ostane u središtu našeg unutrašnjeg života: stalno joj se vraćamo, ponavljamo isti razgovor u sebi, čekamo priznanje koje možda neće doći ili ostajemo vezani za potrebu da druga osoba oseti posledice onoga što je uradila.

U psihološkom smislu, opraštanje podrazumeva postepeno smanjivanje ogorčenosti, osvetoljubivosti i unutrašnje zaokupljenosti povredom. Čovek jasnije sagledava šta se dogodilo, šta ga je tačno povredilo i kakav zaključak iz tog iskustva treba da izvede. Zreo oproštaj uključuje i procenu granica. To znači da osoba smiruje svoj odnos prema povredi, ali istovremeno odlučuje kako će se ubuduće postaviti prema onome ko ju je povredio. Zavisno od situacije, ta odluka podrazumeva razgovor, drugačiji način komunikacije, manja očekivanja, veću opreznost, smanjenje bliskosti ili udaljavanje.

Skromnost- postignuća koja govore sama za sebe

U pozitivnoj psihologiji, skromnost se prepoznaje kao sposobnost pojedinca da dopusti da njegova postignuća govore sama za sebe, umesto da ima potrebu da se njima hvali i razmeće pred drugima. Peterson i Seligman naglašavaju da skromne osobe ne traže pažnju javnosti i reflektore kako bi veštački uvećale sopstveni značaj ili status. Ova snaga ne podrazumeva nedostatak samopouzdanja, nisko samopoštovanje ili lažno umanjivanje sopstvene vrednosti.

Skromnost predstavlja tačnu, realističnu i objektivnu procenu sopstvenih vrlina i  uspeha. Skromnost je klasifikovana pod vrlinu umerenosti, jer deluje kao unutrašnji mehanizam koji nas štiti od preterivanja, arogancije i egoizma.Kao snaga karaktera, skromnost ima univerzalnu moralnu vrednost i izaziva divljenje kod drugih, a ne ljubomoru, jer njeno ispoljavanje nikoga ne ugrožava niti omalovažava.

Skromnost pomaže u izgradnji stabilnih međuljudskih odnosa i uspešnog liderstva, jer skromne vođe češće prepoznaju doprinos celog tima umesto da sve zasluge pripišu sebi. Važno je napraviti razliku između samoisticanja koje služi  dokazivanju lične važnosti pred drugima i ličnog ponosa koje je usmereno na stvarni rad i rezultat. Potpuno je opravdano podeliti svoj uspeh sa svetom kada se time slavi uloženi trud i stvorena vrednost, jer to predstavlja zdrav izraz samopoštovanja, a ne odsustvo skromnosti.

Samoregulacija

Samoregulacija je sposobnost da svesno pratimo i usmeravamo svoje reakcije, tako da trenutna emocija, impuls ili iskušenje ne preuzmu kontrolu nad našim ponašanjem. U okviru umerenosti, samoregulacija stabilizuje ponašanje, pomaže nam da odložimo trenutno zadovoljstvo radi važnijih dugoročnih ciljeva i da sprečimo nepromišljene reakcije koje mogu povrediti nas ili druge ljude. Visoka samoregulacija povezana je sa akademskim uspehom, profesionalnim postignućima, boljim fizičkim zdravljem, manjim rizikom od impulsivnog ponašanja i stabilnijim odnosima.

Razboritost- odluka koja računa na posledice

Razboritost se odnosi na promišljeno donošenje odluka. Ona uključuje pažnju prema posledicama, procenu rizika i sposobnost da se ne reaguje samo iz trenutnog osećanja. Razborit čovek ne donosi svaku važnu odluku odmah, naročito kada je ljut, uplašen, povređen ili preplavljen željom.

On pokušava da vidi šta će neka reč, poruka, kupovina, obećanje, sukob ili izbor značiti sutra, za mesec dana ili za odnos koji mu je važan. Ova snaga posebno dolazi do izražaja u svakodnevnim situacijama: kada želimo da odgovorimo uvredom, kada nas privuče laka zarada, kada nam se ponudi rizična prečica, kada bismo najradije odmah doneli odluku samo da se napetost završi.

Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke.