ST.LOUISE- Gimnazijalka puna utisaka! Milici Savković (17) iz Kikinde, učenici Gimnazije “Dušan Vasiljev”, ispunila se želja. Već osam meseci boravi u Americi, u mestu Belleville, gradu blizu St.Louisa. Kako kaže za portal GRADSKI, oduvek je maštala da vidi svet, upozna nove kulture i isproba život van komfornosti roditeljskog doma.
Želja joj se ispunila, a posredstvom FLEX programa, sad je đak četvrte godine West Hight school u Bellevillu. Multikulturalnost joj nije strana, jer potiče iz takve sredine, ali je, kako kaže, ovde u tom pogledu proširila vidike:
– Moj boravak bliži se kraju jer FLEX program podrazumeva dolazak učenika u SAD na deset meseci. Postati učesnik ovog programa nije jednostavno, jer postoje mnoga testiranja kako bi se finalisti izabrali. Jako mi je žao što ću uskoro morati da se pozdravim sa ovim divnim ljudima- kaže Milica i biranim rečima govori o domaćinima, porodici Cardoz:
– Moj host tata je rođen u Abu Dabiju, a njegovi rodjitelji, koji žive sa nama, u Indiji. Neočekivano, ne samo što sam dobila priliku da vidim Ameriku, ovde sam upoznala indijsku kulturu i hranu. Porodica je velika.
Supružnici Cardoz imaju četvoro dece, tri devojčice i dečaka. Koliko god sam bila uplašena da neću dobiti dobru prodicu, toliko sam sad zahvalna. Zaista se osećam kao deo prodice. Ni u jednom momentu nisam bila usamljena, niti sam osećala da mi nedostaje porodična ljubav- priča nam mlada Kikinđanka. Odbojka je velika Miličina ljubav, a ovde je bila članica kluba SCC VBC:
– Dobila sam celu stipeniju da budem deo njihovog putujućeg tima. Mnogo mi se više dopada njihov način igre i koliko igraju timski. Izuzetno sam zahvalna trenerici što me je uvrstila u tim. Time je upotpunila moj boravak u Americi i omogućila da steknem neprocenjivo sportsko iskustvo- priznaje Milica. Naša sagovornica se osvrnula na američki školski sistem, ali i priznala šta joj je nedostajalo:
– To je kuhinja moje bake. Iskreno, gde god da odem, ništa ne može da se meri sa njenim ukusnim obrocima. Sa društvom se redovno čujem. Dobro upoznata sa svim dešavanjima u Kikindi. Što se tiče školskog sistema, u Americi je potpuno drugačiji i po mom mišljenju bolji od našeg.
Ovde mladi ljudi imaju više slobode da se opredele za predmete koji ih više zanimaju. Takođe, njihov odnos profesora i učenika mnogo je zdraviji i opušeniji. Profesori su spremniji da pomognu i mislim da imaju više razumevanja- kaže Milica i dodaje da je jedini đak iz Srbije:
-Uključila sam se u njihov Key Club i vrlo sam aktivna i uspešna, a imam više od 100 sati volontiranja. Najviše radim sa decom, a organizovala sam i donatorsko veče posvećeno ženama koje su žrtve trafikinga. Sakupljeno je oko 600 dolara za njih i njihove porodice. U St. Louisu se nalazi Srpska pravoslavna crkva koja ima prilično veliki broj članova. Tamo sam upoznala mnogo naših ljudi, proslavila Božić i moju slavu.
Ovde živi i značaj broj ljudi iz BiH, a to znači da nisam ostala uskraćena za neke od naših tradicionalnih specijaliteta. Burek usred Amerike?! Da, to je ovde moguće. Kada se Amerikancima spomene Srbija, prvo i jedino što znaju jeste košarkaš Nikola Jokić. Održala sam preko deset prezentacija o Srbiji u mojoj, ali i u školi mojih host sestara. Takođe smo imali jedan dan u školi posvećen različitim kulurama gde sam imala pano i spremila nešto od naše kuhinje- kaže Milica i dodaje:
-Amerika nije za svakog, ili je voliš ili je ne voliš. Ne postoji između. Amerika je specifična jer pruža mnogo prilika svakom pojedincu. Puna je različitosti, ima mnogo različitih kultura i načina života na jednom mestu- naglašava Milica.
(foto, privatna arhiva)
