KASIJAS DO SUL- Rukometna reprezentacije Srbije osvojila je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama za gluve i nagluve u Brazilu. Naše momke je u meču za olimpijsko odličje predvodi Vladimir Tepavac (42) iz Kikinde, kapiten i najstariji reprezentativac. Uspela je Srbija za dobije Tursku sa 22:17.
Nakon što mu je na otvaranju Olimpijskih igara za gluve i nagluve pripala čast da nosi zastavu Srbije, Tepavcu je srce zaigralo i kad je Srbija ovaj meč rešila u svoju korist. U izjavi za portal GRADSKI, Tepavac podseća da su ovo bile njegove pete Olimpijske igre:
-Sa reprezentacijom sam osvojio devet odličja, a bronza iz Brazila jedna je od najdražih. Olimpijsku medalju znatno je teže osvojiti nego na evropskim i svetskim prvenstvima. Ovu Olimpijadu za gluve i nagluve sam veoma emotivno doživeo.
Znato veći pritisak nosi samo takmičenje. Biti od kuće i porodice udaljen 11.000 kilometara. Trebalo je sve izdržati- iskren je legendarni rukometni golmam. Tepavac potvrđuje da je ovo veliki uspeh za rukomet i srpski sport uopšte i da ova bronza sija zlatnih sjajem. Ostala je žal zbog finala:
– Mislim da smo mogli sigurno do finala. Međutim, pritisak i potcenjivanje Nemačke kao protivnika, obili su nam se o glavu, pa je bilo još teže da dođemo do medalje. Uzdigli smo se i zasluženo osvojili bronzu.
Ovo je ogroman uspeh za naš posrnuli sport. Rukometni savez Srbije pružio nam je ogromnu podršku, a to mi je i posebno drago. Olimpijada je san svakog sportiste i zaista je privilegija i čast bilo biti ovde, predstavljati Srbiju, Kikindu, svoj narod, porodicu, kolege i prijatelje.
Posebno moram da se zahvalim MRK “Kikinda Grindex”. Pomogli su mi da se adekvatno spremim. Hvala Vojislavu Bulatoviću i čestitke našim rukometašima i rukometašicama na povratku u elitu.
Imam potrebu da se zahvalim gradonačelniku Nikoli Lukaču i Draganu Pecarskom, članu GV za sport i omladinu. Krajem marta, članovi rukometne reprezentacije Srbije za gluve i nagluve, u Kikindi su obavili mini pripreme- naglašava Tepavac i na kraju iskreno priznaje:
– Presrećan sam i iscrpljen, sad je kamen pao sa srca. Bronza je na plećima. Igrao sam na svim utakmicama i branio kad je je trebalo. Ponavljam, ostaje žal zbog propuštenog finala, ali i to je sport. Iz Brazila krećeno 17. maja. Dva dana kasnije, tokom popodnevnih časova, stižemo u Srbiju. Brazil je prelepa zemlja. Mentalitet Brazilaca sličan je našem.
Ovaj grad ima oko 600.000 stanovnika, a poznati je vinogradarski centar- kaže iskusni golman, koji dres sa nacionalnim grbom nosi još od 2000. godine. Branio je u mokrinskoj “Crvenoj zvezdi”, RK “Kikinda” i HC Shardon Zarand Kerman, ekipi iz Irana.
(foto, privatna arhiva i GRADSKI)
