KIKINDA- Važno je! Osmi oktobar obeležava se kao Evropski dan donora. U Kikindi se danas o važnosti doniranja organa govorilo na skupu “Budi donor, produži bar jedan život”.
I dok je u nekim evropskim zemljama, poput Austrije, razvijena svest o neophodnosti doniranja organa, u Srbiji to još uvek nije slučaj. Skupovi poput ovog prilika su da se uputi apel javnosti o značaju oniranju organa. Doniranje organa, a potom i transplatacija, predstavljaju novu šansu za nečiji život.
Pozivu kikindskog udruženje dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida odazvale su se prof. dr Lada Petrović, internista-nefrolog KCV i dr Olivera Milićević, internista-negrologog Opšte bolnice u Kikindi.
Članovima udruženja bubrežnih invalida iz drugih krajeva Srbije obratili su se Radoslav Jovičić, predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, ali i Drenka Varađanin, sekretarka udruženje dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida Kikinde:
Ona je rekla da našem gradu i okolnim selima ima stotinak bubrežnih bolesnika. Oni, ali i pacijenti iz Severnobanatskog okruga na dijalizu dolaze u kikindsku bolnicu. Bubrežni bolesnici imaju poseban režim života.To pored dijalize, podrazumeva i ishranu jer im jedan organ ne funkcioniše. Na trasplataciju čeka više od 20 obolelih, dok se u Srbiji tome nada više od 2.000 pacijenata. Najveći je broj bubrežnih bolesnika:
– Planiramo seriju predavanja u školama i preduzećima. Želimo da i na taj način ukažemo na značaj doniranja organa. Jedan donor može da spasi osam do devet života- kazala je Varađanin. Da lokalna samouprava i ovo udruženje poslednjih godina intenzivno sarađuju potvrdio je Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe:
– Grad je prepoznao njihove potrebe i probleme. Radimo da proširenju kapaciteta parking mesta kako bi olakšali svakodnevnicu osobama sa invaliditetom. Uvereni smo da će u narednom periodu naša saradnja biti još bolja- kazao je Tasovac.
Čovekoljublje
Doniranje organa je znak čovekoljublja i plemenitosti, kojom jedna osoba, vlasnik donorske kartice, iskazuje nameru da nakon smrti pokloni bilo koji deo tela zbog presađivanja. Organi se dobijaju i od preminulih kod kojih je nastupila moždana smrt. Srce, jetra i bubrezi mogu ostati u funkciju i to samo uz podršku savremenih medicinskih aparata, a potom presađeni drugom čoveku.
