KIKINDA- Najveći broj gradskih i seoskih obrazovnih ustanova već je obeležio školsku slavu u čast Svetog Save, utemeljivača obrazovanja i prvog srpskog arhiepiskopa. Prigodne priredbe upriličene su u petak u ovdašnjim srednjim i osnovnim školama.
Učenici i prosvetni radnici OŠ “Slavko Rodić” u Banatskom Velikom Selu odlučili su se za originalnu proslavu u kojoj su uživali i meštani. U Domu kulture izveden je prigodan program i prikazan dokumentarni film o životu Svetog Save. Film su od septembra pripremali đaci i mentorka Danica Babić, još nekoliko prosvetnih radnika i bibliotekarka škole:
-U filmu su dočarali život prvog srpskog prosvetitelja. Naša škola ima 148 učenika i 34 zaposlenih. Ovo je prvi put da smo u Domu kulture, i na ovakav način, osmislili i izveli program Svetom Savi u čast- rekla je Gorica Grbanušić, direktorica OŠ “Slavko Rodić”.
Svečana akademija na kojoj su đacima OŠ “Sveti Sava” uručene plakete “Sveti Sava”, upriličena je u petak uveče. Sedmoro đaka zaslužilo je priznanja koja se dodeljuju za izuzetne rezultate učenicima osmog razreda:
– Plakete su dobili Luka Karanović, Ivana Plemić, Marija Marčeta, Petar Bajić, Elena Popov, Ivana Ćoškov i Milica Buter. Po 24. put smo uručili plakete povodom Dana naše škole i školske slave, dok je danas upriličeno rezanje slavkog kolača. Tačno je da je većina škola već obeležila Savindan. Kod nas je uvek posebna svečarska atmosfera, jer škola nosi ime našeg prosvetitelja- rekao nam je Vitomir Radak, direktor OŠ “Sveti Sava”.
Na Savindan će svečano biti u OŠ “1.oktobar” u Bašaidu. U čast prvog srpskog prosvetitelja, osnovci će u nedelju izvesti prigodan program, a u čast zaštitnika srpske duhovnosti obaviće se i rezanje slavskog kolača. Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, a u Srbiji se proslavljao sve do 1945. Devedesetih godina prošlog veka, Savindan su ponovo počele da obeležavaju sve škole.
Svečana pesma ispevana tokom 18. veka u slavu Svetom Savi, najstarija je himna u Srba. Napisana je na crkvenoslovenskom jeziku i imala je četiri strofe. Javno je izvedena 1839. godine u Segedinu. Prvi notni zapis ostavio je Kornelije Stanković, u Beču 1858. godine. Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima. Jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika.
