KIKINDA- Suzana Veljković, učiteljica OŠ “Branko Miljković” iz Niša, dobitnica je nagrade za nastavne inovacije u razrednoj nastavi koja nosi ime čuvenog kikindskog učitelja, Dimitrija Mite Čipčića. Nagradu ustanovljenu na predlog Desanke Ristić, učiteljice OŠ “Vuk Karadžić”, podržao je Aktiv učitelja našeg grada koji, takođe, nosi ime Dimitrija Čipčića.

Stručni žiri na čelu sa mr Želimirov Popovim, takođe nekadašnjim učenikom OŠ “Vuk Karadžić”, ocenio je da je laureatkinjin rad “Životinjsko carstvo”, 4D mobilna aplikacija bojanke, zaslužila da ponese nagradu “Dimitrije Mita Čipčić”.

Simbolično, na dan rođenja Dimitrija Čipčića, slavodobitnici je nagrada uručila glumica Vesna Čipčić, a čestitkama se pridružila i Bosiljka Srdić, zamenica gradonačelnika Kikinde. Vesna Čipčić je sa puno emocija govorila o ocu koji je na životni put izveo brojne generacije danas uspešnih i priznatih ljudi:

– Poslednje 24 godine rada u prosveti, do odlaska u penziju, otac je proveo u Kikindi. On se punih 30 godina bavio istraživačkim radom u oblasti nastave i početnog čitanja kroz igru i razne didaktičke aktivnosti. Tokom četrdesetogodišnjeg rada objavio je  23 stručna rada u brojnim stručnim časopisima. Osnovao je šest pozorišta lutaka u Kikindi, Borovu, Apatinu, Beogradu i još nekim mestima. Svojim đacima je štampao časopise “Reč tvoga učitelja” i “Naša reč” .

Bila je to preteča današnjeg elektronskog dnevnika. Njegovi učenici su tokom jedne školske godine, u eksperimentalnom odeljenju, za vrlo dobrim i odličnim uspehom, završili dva razreda. Bilo je to 1975. Njegov rodni grad mu je dodelio Oktobarsku i Prvomajsku nagradu. Jako sam ponosna na oca, ali moram javno da priznam da svega ovoga, u toj meri, ne bi bilo bez moje majke. I Julijana Čipčić je bila izvrsna učiteljica- prisetila se u emotivnom govoru Vesna Čipčić, dok je i za laureatkinju ovo bio poseban trenutak u profesionalnoj karijeri:

-Nagrada mi puno znači. Ne delim ih na velike i male. Svaka  je nagrada za dušu i predstavlja pečat nečijeg rada. Prava je šteta što kolega Mita ja nismo živeli u isto vreme. Uverena sam da bismo sigurno napravili veći pomak u nastavi- priznala je Suzana Veljković. Poseban  utisak na prisutne su ostavila sećanja bivših đaka najvoljenijeg kikidskog učitelja. Biranim rečima o njemu su govorile Vesna Kiurski, Živodarka Dacin i Draginja Obadić:

– Moj učitelj je bio poseban po mnogo čemu. Naučio nam je da je školovanje i sticanje novih znanja jedna čarolija. Jedva smo čekali da uđemo u učionicu. Hvala ti dragi naš učitelju Mito. Hvala ti što si bio naš učitelj. Vraćaš se na velika vrata u svoj grad. Kikinda nikada nije otišla iz srca Dimitrija Čipčića, baš kao nijedan njegov učenik- prisetila se Živodarka Dacin.

– Imala  sam tu sreću da mi učitelj bude Dimitrije Mita Čipčić. Da nije našeg učitelja, nikada ne bih naučila da mislim svojom glavom, da budem istrajna u onome što radim. Nikada ne bih naučila da budem sigurna u sebe. Bili smo ranoranioci i džudisti. Kimono je imao i naš učitelj. Govorio je: “Džudo je borilačka veština koja nas ne uči da nekoga napadamo, već da se od napada branimo”. U učionici smo imali “čarobnu policu”.

Pomagala nam je da brže i lakše savladamo čitanje, a ujedno smo se i igrali. Sve je to napravio naš učitelj. Imali smo u učionoci i crno- beli televizor. Imali smo naše razgovore i predavanja. Svi smo bili članovi biblioteke. Takmičili smo se ko je više knjiga pročitao, a na Zlatiboru nas je budio violinom. U ono vremenu i sistemu, naš učitelj nekima je bio čudan, kao i svi genijalni ljudi pre njega- u dahu je ispričala Draginja Obadić.

(foto, Čedomir Vujanić i GRADSKI)