KIKINDA- Manje je poznato da je oko 20 članova Aero kluba “Mileta Protić” iz Kikinde, bilo u rezervnom sastavu 63. padobranske brigade. Pripadnici ove elitne jedinice učestvovali su na svim ratištima od 1991. godine u Sloveniji, pa sve do kraja NATO agresije na našu zemlju i operacija na jugu Srbije.
Obeležavanje dve decenije od početka “Milosrdnog anđela”, kod spomen obeležja “Tuga”, sa pomešanim osećanjima dočekali su naši sugrađani Branislav Jakonić, Slobodan Kikić i Goran Grbić:
– Položili smo venac kraj spomen ploče na kojoj je, pored ostalih, uklesano ime i prezime našeg ratnog druga, Antala Šipoša. On je nestao 17. juna 1992. godine, u okolini mostarskog aerodroma, kad je upao u neprijateljsku zasedu. Telo našeg druga iz mladosti, avio modelara i saborca nikad nije pronađeno. Do danas se ne zna pod kojim okolnostima je nastradao i gde su njegovi posmrtni ostaci.
Antal je bio pripadnik rezervnog sastava 63. padobranske brigade. Ova fotografija datira iz 1990. kad je Antal bio na redovnom odluženju vojnog roka u toj elitnoj jedinici. Pet godina nakon Antalovog nestanka, morao sam da ga u jednom sudskog postupku proglasim mrtvim, da bi njegova nesrećna majka dobila penziju. To se desilo nakon što su došli da joj uzmu televizor jer nije imala da plati porez- kaže Branislav Jakonić i nastavlja:
– Svi Kikinđani dobrovoljno su se javili u rezervni sastav 63. padobranske brigade. Duh zajedništva i druženja u Aero klubu “Mileta Protić” bio je jači od pakla na ratištima širom bivše Jugoslavije. Antal Šipoš je bio pravi heroj i drugarčina. Evo i zašto. Kad sam septembra 1991. krenuo u vojsku, Antal me je sa još jednim kolegom ispratio do Beograda.
Nastavio sam za Niš, a on se vratio u Kikindu. Sačekao je poziv i vrlo brzo došao ponovo u Niš. Već tokom prvih vojničkih dana, u kasarni mi je društvo pravio Antal. Iako rezervista, nije hteo da skine padobransku uniformu. Rekao je da će to učiniti, tek kad nas devetorica Kikinđana, aktivnih vojnika, odslužimo svoje. Nažalost, kao rezervista je i stradao kod mostarskog aerodroma- ispričao je Jakonić. Da je rat strašan potvrdio nam je i sugrađanin Slobodan Kikić. Kao pripadnik 63. padobranske brigade, Slobodan je iskusio strahote vukovarskog ratišta:
– Iz jednog normalnog života, koje podrazumeva struju i vodu, odjednom se nađeš pod vedrim nebom. Spavaš u rovu, a oko tebe fijuču kuršumi. Video sam poginule i ranjene. Na mene je najveći utisak ostavio detalj kad me je gađao snajperista dok sam bio na Trpinjskoj cesti. Odmaknuo sam se malo od oklopnog vozila. Čuo sam da mi oko ušiju nešto zuji. U prvi mah, nisam ni shvatio šta se dešava. To je bio najopasniji detalj sa ratišta- prisetio se Kikić.
