KIKINDA- Svetski Dan borbe protiv dijabetesa se svake godine obeležava 14. novembra, na rođendan Sera Frederika Bantinga, koji je zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin 1922. godine. Dijabetes je hronično nezarazno oboljenje i do sada je praktično značio doživotnu dijagnozu, naravno i terapiju.
Zajedno sa pojavom bolesti nameće se potreba izmene životnog stila sa postepenim povećanjem terapije. Oboleli od šećerne bolesti imaju mnogo komplikovaniji život od običnih ljudi. Vrlo često se jave i psihološki problemi isprepletani u tok bolesti.
Specijalista interne medicine, endokrinolog Opšte bolnice u Kikindi, dr Dušan Jerinkić, kaže za GRADSKI da se tokom poslednjih nekoliko godina situacija značajno menja. Pojava novih klasa lekova omogućila je način lečenja koji je do samo pre petnaestak godina bio nezamisliv. Prema njegovim rečima, u našoj sredini, oko 50 odsto pacijenata, uverilo se u prednosti novih lekova:
– Lečenje ne samo što je efikasnije nego je i bezbednije. Novi lekovi, koji se često okrivljuju za neželjene efekte, zapravi pružaju korist vezan i za kardiovaskularni sistem krvni pritisak, debljinu i još puno toga. Naravno samo znalačka i na vreme uvedena terapija može da pruži svoj puni doprinos unapređenju sveukupnog zdravlja. Osim SGLT2 i (sodium glucose cotransporter inhibitors) i GLP 1 Ra ( glucagon like peptide receptor 1 agonists) koji se sada mogu naći u upotrebi naših pacijenata, u realno dostižnom vremenu treba očekivati pojavu još više novih lekova koji pripadaju klasama lekova.
Takođe, valja skrenuti pažnju da trud farmaceutske industrije u celini. Svaki zajednički uspeh upravo počiva na udruženo naporu, u ovom slučaju pacijenata, medicinskih radnika i društva u celini- kaže dr Jerinkić i naglašava važnost promene stilova života:
– Bez promene unosa hrane i fizičke aktivnosti optimalan efekat lako izostaje. Drugim rečima, neopravdano očekivanje da će “magični” lekovi sve da urade jeste varka i to ne mala. Komplementarni efekat dijete i ranog uvođenja može čak da dovede i do pojave remisije bolesti. Remisija šećerne bolesti zvuči nestvarno nerealno, a trebao bi da postane glavni terapijski cilj u narednom periodu. Međunarodna dijabetološka udruženja su tek nekoliko godina ranij definisale pojavu remisije dijabetesa. U našoj zemlji ekonomski skromne mogućnosti zadatak čine težim, ali ne i nemogućim- napominje dr Jerinkić.
