PORTO- Stoja Đokić iz Kikinde, od 31. jula prošle godine volontira u portugalskom gradiću Kukužaeš. To malo mesto se nalazi južno od Porta, a Stoja je volonterka lokalnog Crvenog krsta. Umesto omiljene crvene, naša sugrađanka ovde nosi braon uniformu.
Kad se nakon novogodišnjih i božićnih praznika, koje je provela sa najbližima, 11. januara vratila iz Kikinde u Kukužaeš, ni slutela nije da će se, početom marta, ceo svet suočiti sa pandemijom COVID-19:
-Zaista sam po povratku u Portugal očekivala da će se do 1. jula, kad se završava volontoranje preko ERASMUS + programa, sve aktivnosti odvijati uobičajenom dinamikom. Svakodnevne obaveze u ovdašnjem Crvenom krstu nisu se puno razlikovale od onih koje sam obavljala u Kikindi, u sedištu naše humanitarne organizacije ili negde na terenu.
Ona je nezaustavljiv talas koronavirusa zapljusnuo čitav svet. Ni slutila nisam da bi pandemija ovakvih razmera mogla da nas zadesi. Kao neko ko trenutno boravi u zemlji sa ne tako striktnim merama, mogu da posvedočim koliko to utiče nagli porast obolelih- priča naša sugrađanka koju i u ovim kriznim trenucima ne napušta njen zaštitni znak- osmeh.
-Kada se nalazite daleko od Srbije, normalno je da redovno pratite šta se tamo dešava. Smatram da su strožije mere koje se primenjuju u celoj Srbiji, pa i u Kikindi, zaista dobra odluka vlasti. Najteže mi pada što nisam sa najbližima i u rodnom gradu. Ponosna sam na njih jer vidim da se pridržavaju propisanih mera . Takođe redovno pratim i aktivnosti kikindskog Crvenog krsta- kaže Stoja i nastavlja:
– To je, u neku ruku, moja druga porodica. Priključili su im se sportisti, treneri i sportski radnici, a to je za svaku pohvalu. Kikinđani su se ujedinili. Lepo je videti da mlađi pomažu starijima, da i paori učestvuju u dezinfekciji grada i naših sela- priznaje devojka koja je tokom devetogogodišnjeg dobrovoljnog angažmana postala prepoznatljivo lice kikindskog Crvenog krsta.
(foto, privatna arhiva i Darko Cvijan Cvix)
