MOKRIN- Nakon 50 godina od prvobitnih istraživanja čuvene nekropole u Mokrinu, danas je na ovom lokalitetu ponovo živnulo. Nekropola  je, sa prekidima, sistematski istraživana od 1953. do 1969. godine. Arheolog Narodnog muzeja, pokojni Milorad Girić, rukovodio je istraživanjem, a dve godine nakon poslednjih arheoloških iskopavanja, izdao je knjigu.

Tada je istražena najveća površina. Ukupno je otkriveno 312 grobova koji se nalaze u Narodnom muzeju. Nekropola u Mokrinu je jedna od najpoznatijih nekropola ranog bronzanog doba na području Srbije, ali i šireg regiona.  Stara je  4.000 godina, a  potiče iz 2.100 do 1.800 godine pre nove ere.

Za novo istraživanje, resorno ministarstvo opredelilo je 700.000 dinara. Najavljujući početak novih arheoloških istraživanja, pola veka nakon poslednjih, direktorka Narodnom muzeja, Lidija Milašinović, u Mokrin House je preciziral da je reč o zajedničkom projektu ove ustanove i Biosens institut iz Novog Sada, a odnosi se na istraživanje nekropole koja potiče iz ranog bronzanog doba:

– Počev od danas, istraživanje će trajati dve nedelje. U iskopavanju će učestvovati studenti arheologije, volonteri muzeja i zainteresovani građani. Naredne godine priredićemo izložbu i prikazati dobijene rezultate.

Nekropola je arheološki istražena od 1953. do 1969. godine, kada je istražena najveća površina. Zahvljujući dvojezičnoj publikaciji Milorada Girića čitav materijal već decenijama  privlači pažnju stručne javnosti i predmet je mnogobrojnih naučnih analiza koje imaju odlične rezulate. Zato smo i došli na ideju da pet decenija kasnije istražimo manji deo nekropole uz savremenu tehnologiju- pojasnila je Milašinović. Istraživač saradnik laboratorije za biotehnologiju Filozofskog fakulteta iz Beograda, Marija Kračković Gavrilović, uverena je da će nova arheološka iskopavanja doneti značajna otkrića:

– Nadamo se da ćemo više saznati o tome u kakvoj su sredini ljudi nekada živeli, šta su jeli, kako im je izgledala ishrana, da li su postojale razlike između pojedinaca, da li su dolazili iz drugih delova Evrope…

Očekujem da ćemo pronaći i iskopati nove grobove, novom savremenom bioarheološkom metodologijom-ukazala je ona. I Sofija Stefanović, profesorka fizičke antropologije Filozofskog fakulteta iz Beograda i sa Biosens instituta, sa velikim uzbuđenjem dočekuje nova istraživanja. Ona je jedan od rukovodilaca terenskih istraživanja i stručnjak za analizu ljudskih skeletnih ostataka:

– Nadamo se da ćemo ih uskoro ovde i pronaći. Ovo istraživanje je izuzetno dragoceno, a kao što je poznato, prethodno je proslavilo Mokrin u evropskoj nauci.  Naselje je nastalo u vreme kada se uzbudljive promene dešavaju u Evropi,  dakle u periodu kada počinje da se raslojava.

Iskopavanja koje je tada uradio Narodni muzej u Kikindi, pokazala su kako je izgledala Evropa 2.000 godina pre naše ere. Primenom novih metoda, sada ćemo iz organskih ostataka saznati kako su ljudi bronzanog doba izgledali. Saznaćemo i kako su živeli i čime su se hranili- saopštila je Stefanović.

(foto, Narodni muzej Kikinda i GRADSKI)