KIKINDA- Ovogodišnja suša odavno je promenila sliku kikindskog atara. Dok je kukuruz na mnogim parcelama izgubio bitku sa visokim temperaturama i nedostatkom vlage, suncokret je delimično odoleo vrelinama, a sve više pažnje privlači i proteinski sirak.
Na “Danu polja kukuruza i proteinskog sirka”, koji je na oglednom polju “Kinđa” organizovala Poljoprivredna stručna služba “Kikinda”, agronomi i paori mogli su samo da konstatuju da je suša uzela danak.
Tradicionalni agrarni skup bio je prilika da poljoprivrednici i stručnjaci sagledaju stanje useva, ali i da se upoznaju sa ponudom semenarskih kuća. Na oglednom polju predstavljeno je 56 hibrida suncokreta, dok je posebna pažnja posvećena proteinskom sirku kao mogućoj alternativi kukuruzu u proizvodnji stočne hrane.
Ovogodišnji vremenski uslovi ostavili su ozbiljne posledice na prolećne kulture. Zoran Simić, savetodavac PSS “Kikinda”, navodi da je u junu palo 58 litara kiše po kvadratnom metru, u julu svega devet, a u avgustu osam litara. Na godišnjem nivou, deficit padavina u odnosu na višegodišnji prosek iznosi oko 180 litara.
Žetva suncokreta počela je još pre 1. avgusta, što je, prema Simićevim rečima, najraniji početak žetve zabeležen do sada. Najlošija situacija je na slatinastim i peskovitim terenima, gde je žetva najpre i počela:
– Na tim parcelama ovogodišnjih 500 kilograma suncokreta po katastarskom jutru veoma je malo. S druge strane, suncokret na oglednom polju je u dobrom stanju i očekujemo prinos od 2,5 do tri tone po hektaru, što je za ovakvu proizvodnu godinu odličan rezultat – kaže Simić.
Kukuruz je prošao znatno lošije i na mnogim njivama za kombajne neće biti posla. Stručnjaci zato ukazuju na potrebu prilagođavanja proizvodnje novim klimatskim uslovima. Ozime kulture, poput pšenice, ječma i uljane repice, kao i suncokret, mogli bi da zauzmu još veći deo njiva. U takvim okolnostima, ponovo se otvara pitanje proteinskog sirka:
– Visoke temperature i veliki deficit vlage pokazuju da proteinski sirak može da bude dobra zamena za kukuruz u proizvodnji stočne hrane. Ranije ga je bilo više, ali je zbog problema sa otkupom i niske cene, koja je bila oko 16 dinara, interesovanje proizvođača opalo.
Poslednjih nekoliko sušnih godina, međutim, pokazuju da moramo ozbiljnije da razmišljamo o alternativnim kulturama- konstatovao je Simić.
