KIKINDA- Kako počinje završetak braka? „Za mene je sve počelo onog dana kada mi je rekao da želi razvod.“ „Za mene je počelo mnogo ranije. Godinama sam razmišljao da li još možemo nešto da promenimo.“ Dvoje ljudi govori o istom braku.
Jedno pamti dan kada je odluka saopštena. Drugo pamti mesece ili godine u kojima je odluka postepeno sazrevala. Iskustvo svakog od partnera je stvarno iz njegove perspektive. Psihološka istraživanja razvod opisuju kao proces koji često počinje pre formalnog razdvajanja. Nezadovoljstvo odnosom, preispitivanje odluke da se ostane u braku, promene u bliskosti i sve ozbiljnije razmišljanje o životu izvan tog odnosa mogu prethoditi iseljenju, razgovoru sa advokatom ili podnošenju zahteva za razvod.
Kako brak dolazi do tačke u kojoj se razvod razmatra?
Jedan odgovor ne postoji, jer brakovi do te tačke dolaze različitim putevima. Kod nekih parova dugo se ponavljaju konflikti koji ostaju bez razrešenja. Problem više nije samo to što se partneri svađaju, već što se iste teme iznova i iznova ponavljaju , nezadovoljstvo raste, a razgovori sve ređe dovode do promene. Istraživanja povezuju veću i rastuću bračnu tenziju sa većom verovatnoćom kasnijeg razvoda, a destruktivni načini vođenja konflikta i obrasci povlačenja jednog partnera tokom konflikta takođe su povezani sa većom verovatnoćom da se brak završi.
Kod drugih parova nema mnogo otvorenih svađa. U prvi plan dolazi postepeno udaljavanje: razgovori se svode na obaveze, partneri sve manje traže jedno od drugog podršku, sve ređe dele ono što im je važno ili prestaju da ulažu energiju u rešavanje problema koji ih udaljavaju. Istraživanja komunikacije pokazuju da učestaliji konflikt i povlačenje predviđaju kasnije niže zadovoljstvo odnosom, dok kvalitet komunikacije i način na koji partneri odgovaraju jedno drugom imaju značaj za dalji tok odnosa.
Ponekad odnos snažno promeni jedan događaj: prevara, nasilje, problem sa zavisnošću ili ozbiljno narušavanje poverenja. U istraživanjima u kojima su razvedene osobe naknadno govorile o razlozima razvoda, među najčešće navođenim bili su pad posvećenosti odnosu, neverstvo i dugotrajan konflikt, dok su neverstvo, nasilje i zloupotreba supstanci često opisivani kao događaji nakon kojih je odluka o završetku braka postala konačna. Takvi nalazi govore o iskustvima ljudi koji su kroz razvod prošli i ne treba ih pretvarati u univerzalnu listu „uzroka razvoda“.
Postoje i brakovi u kojima spoljašnji pritisci – finansijski problemi, bolest, gubitak posla, dugotrajna briga o članovima porodice ili velika roditeljska opterećenja – pojačavaju već postojeće teškoće među partnerima. Njihov uticaj zavisi od toga kakav je odnos bio pre tih opterećenja, kakve resurse partneri imaju i na koji način zajedno odgovaraju na probleme. Isti životni događaj zato može kod jednog para produbiti teškoće, dok drugi par kroz njega prolazi bez ozbiljnog ugrožavanja odnosa. Završetak braka često nastaje kroz niz međusobno povezanih promena, a njihov značaj i redosled razlikuju se od para do para.
Pre nego što odluka postane konačna
Razmišljanje o razvodu još ne znači da je osoba donela konačnu odluku. Kod dela ljudi postoji period ambivalentnosti: vide ozbiljne razloge da odu, a istovremeno postoje razlozi zbog kojih žele da ostanu. Mogu pokušavati da poprave odnos, privremeno se udaljiti, vratiti se, ponovo razmatrati razdvajanje ili čekati da vide da li će doći do promene.
Istraživanja bračnih separacija beleže takve periode u kojima pitanje ostanka i odlaska još nije rešeno. Neki parovi se nakon perioda razdvojenosti pomire i obnove zajednički život ili partnerski odnos, dok kod drugih pre konačnog ishoda može doći do više pokušaja pomirenja i ponovnog razdvajanja.
Partneri pritom ne moraju imati isti stepen želje da brak opstane. Jedan može želeti da ostane i ulagati više napora u očuvanje odnosa, dok drugi ozbiljnije razmatra razvod ili je bliži odluci da brak završi. Moguće je i da su oba partnera ambivalentna, ali iz različitih razloga i u različitoj meri. Zbog toga odluka o razvodu kod mnogih parova nije jedan izdvojen trenutak, već završetak dužeg perioda preispitivanja, pokušaja promene, udaljavanja i ponovnog približavanja.
Isti događaji mogu imati različito značenje
Čak i kada oba partnera vide da odnos ima ozbiljne teškoće, ne moraju na isti način razumeti ono što se među njima događa. Za jednog ponavljanje razgovora o nezadovoljstvu znači: „Imamo ozbiljan problem i naš brak je ugrožen.“ Za drugog: „Imamo težak period, ali svi brakovi prolaze kroz krize.“ Jedan partner povlačenje drugog može tumačiti kao znak da je odustao od odnosa, dok se drugi povlači da bi izbegao još jedan sukob. Jedan može imati utisak da su pokušali sve što su mogli, dok drugi smatra da odnosu još nije pružena prava prilika da se promeni.Razlike se, dakle, ne odnose samo na procenu koliko je problem ozbiljan.
Partneri mogu drugačije tumačiti iste događaje, pridavati im različito značenje i različito razumeti sopstvene promene, promene kod partnera i ono što se tokom vremena dogodilo sa njihovim odnosom. Ni ono što partneri znaju o međusobnim dilemama, nezadovoljstvu i razmišljanjima o braku ne mora biti isto. O nekim nezadovoljstvima se razgovaralo otvoreno, neka su izgovorena samo delimično, a neke promene koje se odvijaju u jednoj osobi mogu drugom partneru dugo ostati nedovoljno vidljive ili razumljive. Zato dvoje ljudi mogu do istog razvoda stići sa veoma različitim doživljajem kada je završetak njihovog braka zapravo počeo i šta ga je tokom vremena vodilo ka toj tački.
Razvod kao završna tačka jednog dužeg procesa
Kada se brak formalno završi, taj datum nam govori kada je razvod pravno nastupio, ali mnogo manje govori o tome kroz šta su partneri do tada prošli. Razumevanje tog puta važno je i nakon razvoda. Može pomoći da osoba jasnije sagleda šta se u odnosu događalo, šta je pokušavala da promeni, gde su se partneri mimoilazili i zbog čega isti brak objašnjavaju veoma različito. U sledećem nastavku serijala prelazimo na ono što dolazi sa odvajanjem zajedničkog života: Od zajedničkog ka odvojenom životu- deoba zajedničkog života.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke.
