KIKINDA- Često čujemo rečenicu: „Deca su ogledalo svojih roditelja”. Zvuči poznato, kao istina koje se ne dovodi u pitanje. Ako su deca naš odraz, to znači da imamo moć da ih oblikujemo, da ih naučimo svemu što smatramo važnim. Ali, istina je da ta rečenica, koliko god delovala mudro, može biti i izvor velikog pritiska. Jer ako je dete „ogledalo“, da li to znači da je sve što se u njemu vidi naša odgovornost?
Šta jeste istina
Deca uče posmatrajući, slušajući,ali i kroz sopstvena iskustva, emocije i smisao koji pridaju onome što doživljavaju. Način na koji razgovaramo, reagujemo, kako pokazujemo ljubav ili ljutnju, kako prihvatamo greške. Sve to dete ne samo upija, već i doživljava, obrađuje i tumači na svoj način. Ovo je deo istine: svojim ponašanjem i odnosom prema detetu stvaramo samo okvir u kojem dete uči kako izgleda odnos, sigurnost i bliskost, formira vrednosti, navike, osobine…
Gde je zabluda?
Zabluda je u tome da dete pasivno „odražava“ roditelja. Svako dete ima svoj unutrašnji svet. Svoj temperament, ritam razvoja, doživljaj sveta i način na koji obrađuje ono što mu se dešava. Dvoje dece iz iste porodice, sa istim roditeljima, može doživeti istu situaciju potpuno različito: jedno dete će burno reagovati, drugo će se povući, treće će pokušati da razveseli druge.
Deca nisu samo rezultat vaspitanja; ona su i aktivni graditelji svog iskustva. Uče iz svakog kontakta, ne samo sa roditeljima, već i sa vršnjacima, učiteljima, medijima, društvenim mrežama, knjigama, filmovima, sportom. Njihov svet nije zatvoren između četiri zida doma. U današnje vreme, deca su od malih nogu u kontaktu sa hiljadama informacija, emocija i modela ponašanja koje dolaze spolja. Roditeljski uticaj je temelj, ali život gradi i nadogradnju- sloj po sloj, iskustvo po iskustvo.
Kada roditelj misli da sve zavisi od njega
Roditelj koji veruje da je odgovoran za svaku detetovu reakciju ili potez, lako se nađe u stanju iscrpljenosti, preispitivanja i krivice. Takvo uverenje stvara pritisak i gubi se ono najvažnije- autentičan odnos. Dete tada uči da ga neko drugi stalno mora „popravljatii”.
Poruka za poneti
Dragi roditelji, vaš uticaj je snažan, ali nije apsolutan. Dete nije ogledalo koje vas verno preslikava, već biće koje u sebi nosi i vas, i sebe, i svet koji ga okružuje. Vaš uticaj je važan, ali se prepliće sa njegovim genetskim kodom, temperamentom, neurobiološkim predispozicijama i ličnim iskustvima deteta. U tom spoju se stvara ono što dete postaje jedinstveno, neponovljivo i ne u potpunosti predvidivo.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.
