KIKINDA- Povodom 77 godina od interniranja 46 Kikinđana na sever Evrope, danas su delegacije lokalne samouprave i SUBNOR-a položile vence na spomenik internircima, rad akademskog vajara Slobodana Kojića.

Đurđevdansko hladno vreme i kiša nisu doveli u pitanje održavanje komemorativnog skupa, ali je bilo primetno manje ljudi. Istoričar Lazar Demić, predsednik Sekcije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova pri SUBNOR-u,  kaže da ga ipak nešto drugo brine:

 

Tužno je što danas mladi malo ili nedovoljno znaju o stradanju kikindskih interniraca u Norveškoj, ali i o dešavanjima tokom Drugog svetskog rata. Sloboda je skupo plaćena, a živote je položilo više od 600 naših sugrađana. Neki su poginuli u direktnim borbama, a bilo je i onih koji su stradali u logorima širom Evrope, pa i u Norveškoj.

Trudićemo se da na raznim tribinama mlađim naraštajima ukažemo  na značaj  ovog istorijskog perioda kako bi se današnje generacije sa pijetetom sećale nastradalih tokom Drugog svetskog rata. Neka je večna slava internircima I svima koji su dali živote za slobodu- rekao je Demić.

On je podsetio da su nemački fašisti, 6. maja 1942. godine, odveli grupu naših sugrađana. Samo njih sedmoro uspelo je da preživi golgotu u logoru Bejsfjord kod Narvika. Tokom oktobra i novembra 1945. godine, oni su se vratili u Kikindu. Fašisti su internirali oko 4.500 stanovnika iz okupirane Jugoslavije.

Oko 1.500 interniraca preživelo je koncentracione logore u srednjoj i severnoj Norveškoj. Tih zloslutnih godina, našim zemljacima je veliku pomoć pružao norveški narod. Neraskidive veze dva naroda, 6. oktobra 1966. godine, krunisane su potpisivanjem Deklaracije o prijateljstvu našeg grada i norveškog Narvika. Pobratimske veze su, u međuvremenu, ojačane potpisivanjem nove Deklaracija o prijateljstvu između dva bratska grada.

U Kikindi je nedavno boravila delegacija Narvika. Našim osvedočenim prijateljima i ovdašnjoj javnosti, predstavljen je park prijateljstva “Narvik”, novi simbol pobratimskim gradova. Tada se moglo čuti da u Narviku i dalje ima živih svedok koji se sećaju dolaska interniranih ljudi.

(foto, Čedomir Vujanić)