KIKINDA– Mladi i preduzimljivi! Kako izgleda parcela pod kukuruzom koja se navodnjava sistemom kap po kap i deo je pilot- projekta kikindske kompanije “Komponent Commerce”, ovdašnji poljoprivrednici videli su na gazdinstvu braće Manjul.
Na njivi Ilije i Boška Manjul, površine 5,5 hektara, visina i boja biljaka jasno pokazuju da dugotrajna suša i nekoliko tropskih talasa nisu značajnije uticali na usev. Braća su zadovoljna izgledom kukuruza, a još više očekivanim prinosom:
– Nije bilo dileme da li ćemo prihvatiti ponudu da budemo deo ovog pilot-projekta. Izbušili smo bunar i postavili sistem kap po kap, uz pomoć stručnjaka kompanija “Komponent Commerce” i “Pipelife”. Kukuruz odlično izgleda, a mi očekujemo 15 tona po hektaru. Povećavaćemo površine pod navodnjavanjem. Bez navodnjavanja nema ozbiljne ratarske proizvodnje- jasan je Ilija Manjul.
Da je navodnjavanje kap po kap sve značajnije u savremenoj poljoprivredi, potvrđuje i Bojan Vukojević, predstavnik kompanije “Pipelife” za Vojvodinu. On ističe da su proizvođači upravo na njivi braće Manjul mogli najbolje da vide razliku između useva koji se oslanja isključivo na padavine i onog kome se voda obezbeđuje kontrolisano:
– Komercijalno se ovaj sistem kod nas primenjuje poslednje tri godine, a rezultati su impozantni u odnosu na suvo ratarenje. Investicija je najveća u prvoj godini. Ako se, recimo, radi o parceli od 10 hektara, visina ulaganja kreće se oko 2.500 evra po hektaru. Tu spadaju bušenje i opremanje bunara, nabavka pumpi i postavljanje traka za navodnjavanje. Svake naredne godine proizvođač nabavlja samo kapajuće trake, koje koštaju oko 350 evra po hektaru.
Ukoliko se, u odnosu na suvo ratarenje, ostvari razlika u prinosu od 10 do 12 tona, investicija može da se otplati već u prvoj godini-predočava Vukojević. On dodaje da se u susednoj Rumuniji ovaj sistem primenjuje već deset godina i da je navodnjavanje kap po kap tamo postalo standard u proizvodnji kukuruza:
– Samo naša kompanija svake godine ima novih 1.000 do 1.200 hektara pod sistemom kap po kap. U Rumuniji je već standard da se na ovaj način ostvaruju prinosi između 13 i 18 tona po hektaru. Ovde ne pričamo samo o vrhunskom prinosu, već o stabilnoj proizvodnji, kvalitetu zrna i smanjenoj koncentraciji aflatoksina u kukuruzu. Benefiti primene sistema kap po kap su višestruki- kaže Vukojević.
Pilot-projekat
Sistem navodnjavanja kap po kap ove godine postavljen je na oko 80 hektara kukuruza kod nekoliko kooperanata kompanije “Komponent Commerce” u Kikindi, Mokrinu, Melencima i drugim vojvođanskim mestima. Pilot-projekat ova kompanija finansira sopstvenim sredstvima, a pokrenut je kao odgovor na sve izraženije klimatske promene i sve duže sušne periode.
Cilj je da se proizvođačima na konkretnim parcelama pokaže koliko navodnjavanje može da utiče na prinos, kvalitet i stabilnost ratarske proizvodnje. Kompanija “”Komponent Commerce” je regionalni, dok je “Agrimatko” nacionalni distributer “Pipelife”.
