KIKINDA- Andrej Đukić (16) iz Kikinde, učenik Tehničke škole, najmlađi je član MRK “Kikinda Grindex”.
Nepune dve godine bavljenja rukometom, ovom tinejdžeru su bile dovoljne da se nađe u prvoj postavi i da mu trener ukazuje poverenje.
Na poslednoj utakmici protiv “Apatina”, publiku u “Jezeru”, digao je na noge sa nekoliko efektnih odbrana i potvrdio da on i tri dana stariji pivot Luka Panić, nisu više budućnost, nego realnost kikindskog rukometa. Zanimljivo je da se poput, dede i oca, sjajnih stonotenisera, i najmlađi Đukić najpre bavio tim sportom:
-Tri godine trenirao sam stoni tenis, ali je prevagnula ljubav prema rukometu. Iskreno, otac je burno reagovao kad sam mu saopštio da napuštam sport koji se u našoj porodici prenosi sa kolena na koleno.
Nije očekivao tako nešto, ali sam mu iskreno priznao da sam se pronašao u rukometu i to baš na ovoj poziciji. I da se zna. Tata Đuka je od mene bolji stonoteniser, ali nisam siguran da bi mogao da mi parira na golu- kaže Andrej Đukić i nastavlja:
-Zahvalan sam treneru što mi sve češće ukazuje poverenje na prvenstvenim utakmicama. To mi puno znači. Imam i vrsne učitelje, Slavka Mišova i Marka Gaćinovića, vrsne golmane. Upijam sve njihove savete. To su sjajni golmani i prave hodajuće rukometne enciklopedije.
Da sam kojim slučajem bio u prilici da biram, ne bih našao bolje. Dosta sam od njih naučio o rukometu, ali i o životu uopšte. Zahvalan sam im na tome. Moj prvi trener bio je sadašnji kapiten “Kikinde Grindex”. Dosta sam naučio i od Stanimira Komareka.
U prvom timu debitovao sam prošle sezone, na utakmici između “Kikinde Grindex” i “Partizana”. Uveren sam da ćemo se vrlo brzo, već naredne sezone, vratiti u srpsku rukometnu elitu. Jesenji smo šampioni, a u dosadašnjem prvenstvu moćni smo u odbrani, ali i u napadu.
Luki i meni zbilja puno znači što nam se pružila prilika da igramo sa već afirmisanim igračima, ali i sjajnim momcima koji se trude da nam, na terenu i van njega, pomognu korisnim savetima- priznaje Andrej Đukić.
