KIKINDA- Od 1. septembra! U jedinoj gradskoj dvojezičnoj školi, u kojoj se nastava izvodi na srpskom i mađarskom jeziku, od ove školske godine imaju novi izborni predmet, nemački jezik sa elementima nacionalne kulture.
Sa Milena Vukašinović, nastavnicom nemačkog jezika, mališani i pevaju, a kreativne radionice i obeležavanje nemačkih praznika takođe su deo nastavnog procesa:
– U ovom delu Vojvodine, prvi put je u jednom školi, kao izborni predmet, uveden nemački jezik sa elementima nacionalne kulture. Prethodno sam u Somboru prošla obuku u nemačkom humanitarnom udruženju.
Igrama rečima i pesmicama deca uče nemački jezik. Jako lepo uče i svi smo prijatno iznenađeni. Mislim da im je ovakav način učenja nemačkog jezika veoma zanimljiv.
Ovo nije samo učenje jezika već i nemačke kulture i tradicije- kaže Vukašinović i dodaje da se u OŠ “Feješ Klara” ovaj projekat realizuje u saradnji sa Nemačkim udruženjem Kikinda čiji je ona član.
Da izreka “Čovek je bogat onoliko koliko jezika zna” u ovoj školi ima posebno značenje potvrđuje Hermina Čemere, direktorica OŠ “Feješ Klara”. Za novi izborni predmet opredelilo se 35 devojčica i dečaka, učenika od prvog do četvrtog razreda. To je, smatra ona, dobra priprema za ono što ih čeka u petog razredu, kad osim engleskog jezika, uče i nemački:
-Osim nemačkog jezika sa elementima nacionalne kulture, u našoj školi zainteresovani đaci, koji nastavu prate na srpskom jeziku, mogu da pohađaju i časove iz mađarskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Takođe, zainteresovani učenici mogu da se opredele i za romski jezik sa elementima nacionalne kulture- kaže direktorica Čemere.
Ova škola je osnovana još 1812. godine, ali prvobitno nije imala svoju zgradu. Nastava se tada odvijala u više iznajmljenih zgrada. Od 1896. godine, škola dobija zgradu, koju je ozbiljno načeo zub vremena:
-Raduje nas najavljena rekonstrukcija glavne školske zgrade i da ćemo u dogledno vreme imati neuporedivo bolje uslove za rad. Krov zgrade je posebno problematičan, ali u ništa boljem stanju nisu instalacije.
Faktički, zgradu je potrebno rekonstruisati od podruma do krova. Pre nekoliko godina je saniran deo krova, takođe i pomoćna zgrada u ulici Vojvode Putnika.
U njoj se nalaze biblioteka, kabinet za likovno, dnevni boravak i trpezarija- nabraja direktorica Čemere.
