Kroz život sa psihoterapeutom: Transcendentnost- snaga nade, zahvalnosti i duhovnosti

KIKINDA- Dok smo kroz serijal “Ko su dobri ljudi?” izučavali i usvajali dobrotu verujem da smo u svakoj opisanoj vrlini mogli da prepoznamo i deo sebe: ono što već nosimo u sebi i ono što još možemo da razvijamo. U tome je smisao rada na karakteru- čovek uvek može da napravi još jedan korak ka većoj dobroti, zrelosti i odgovornosti. Danas govorimo o transcendentnosti, čime ćemo i završiti serijal.

Sama reč transcendentnost može zvučati udaljeno od svakodnevnog života, skoro kao da pripada filozofiji, religiji ili umetnosti. Ipak, u pozitivnoj psihologiji transcendentnost ima vrlo konkretno značenje. Ona obuhvata karakterne snage koje čoveku pomažu da svoj život poveže sa smislom, vrednostima, nadom, lepotom i nečim širim od lične koristi i svakodnevnih briga. Te karakterne snage su : nada i optimizam, humor i razigranost, poštovanje lepote i izvrsnosti, duhovnost i zahvalnost.

Nada i optimizam: pogled u budućnost koji pokreće

Nada u pozitivnoj psihologiji podrazumeva mnogo više od pasivnog čekanja da će se stvari same popraviti. Ona uključuje uverenje da budućnost može biti bolja i spremnost da se u tom pravcu nešto preduzme. Optimističan čovek ima dodir sa stvarnošću. On vidi prepreke, ali ih ne proglašava konačnim dokazom da nema smisla pokušavati. Takav čovek može da kaže: “Ovo je teško, ali postoji sledeći korak”. U tome je psihološka snaga nade i optimizma- održavaju kretanje. U porodici, školi, poslu ili zajednici ljudi sa izraženom nadom  i optimizmom često postaju oslonac drugima. To se vidi u načinu na koji ostaju sabrani, traže rešenja, istrajavaju i pomažu drugima da sačuvaju veru u sebe i mogućnost promene.

Humor i razigranost: vedrina koja povezuje

Humor u pozitivnoj psihologiji podrazumeva sposobnost da čovek u život unese osmeh, vedrinu i lakši pogled na situaciju. To je više od duhovite dosetke. To je način da se odnos učini toplijim, napetost podnošljivijom, a razgovor otvorenijim. Zdrav humor ima meru. On čuva dostojanstvo čoveka, izbegava podsmeh i pomaže ljudima da se približe. U njemu ima takta, osećaja za trenutak i sposobnosti da se i ozbiljna situacija pogleda iz ugla koji vraća malo vazduha. Razigranost je bliska humoru, ali donosi još jedan kvalitet: živost. Ona se vidi u radoznalosti, spontanosti, kreativnosti, u spremnosti da se igramo idejama, rečima, pokretom, stvaranjem i razgovorom. Odrasla osoba koja sačuva razigranost lakše ostaje otvorena, fleksibilna i psihološki „sveža“.

 Poštovanje lepote i izvrsnosti: sposobnost da budemo dirnuti dobrim

Postoje ljudi koji umeju da zastanu pred onim što drugi jedva primete. Pred pupoljkom koji se otvara. Pred pticom koja sleti na granu. Pred rukom koja nekome pomaže. Pred rečenicom koja je mudro izgovorena. Pred poslom koji je urađen pažljivo, stručno i časno. Pred gestom koji u sebi nosi dobrotu. U pozitivnoj psihologiji, ova snaga se naziva poštovanje lepote i izvrsnosti. Ona se odnosi na sposobnost čoveka da bude dirnut onim što u sebi nosi vrednost: lepotom, znanjem, veštinom, dobrotom, skladom, trudom, plemenitošću ili moralnom hrabrošću. To je poseban unutrašnji doživljaj. Čovek tada ne posmatra svet ravnodušno. On primećuje. Uživa. Divi se. Oseća zahvalnost, nadahnuće, radost ili  povezanost sa onim što je probudilo njegov doživljaj. Dobri ljudi umeju da prepoznaju  vrednost. Tuđi uspeh za njih može biti nadahnuće. Tuđa izvrsnost može postati poziv na rast.

Zahvalnost: pamćenje dobra

Zahvalnost je mnogo više od pristojnog „hvala”. Ona je sposobnost da čovek registruje dobro koje je primio, da ga sačuva u svesti i da ga, kada može, uzvrati ili prenese dalje. U psihološkom smislu, zahvalnost  nas podseća da u životu postoje darovi, podrška, šanse, tuđa dobrota, trenuci mira, znanje koje smo dobili, ljudi koji su nas podigli kada nismo mogli sami. U društvu u kome se lako naviknemo na kritiku, razočaranje i nepoverenje, zahvalnost ima posebnu snagu. Ona nas uči da dobro treba primetiti, imenovati i poštovati. Ono što se primećuje, ima veću šansu da se neguje.

Duhovnost: osećaj smisla i povezanosti

Duhovnost se u pozitivnoj psihologiji posmatra šire od religioznosti, iako za mnoge ljude religijska vera jeste njen važan oblik. Ona se odnosi na osećaj smisla, svrhe i povezanosti sa nečim većim od sebe. To može biti vera, moralni poredak, osećaj odgovornosti prema drugima, služenje zajednici, posvećenost istini, porodici, prirodi, stvaranju ili ideji da život ima dublji pravac. Duhovan čovek ima unutrašnju orijentaciju. On se pita: „Čemu ovo služi? Kakav čovek postajem? Šta ostaje iza mojih postupaka?” Ta pitanja se vide u svakodnevnim izborima: kako govorimo, kako radimo, kako se odnosimo prema slabijima, kako podnosimo gubitke, kako koristimo moć, znanje i uticaj.

 Poruka za kraj

Ako želimo da nam bude bolje, onda “budimo bolji” postaje ozbiljan poziv da karakterne snage o kojima smo pisali. Mudrost i znanje, hrabrost, humanost, pravednost, umerenost i transcendentnos pretvaramo u način života. Svet se menja upravo tu- u samom čoveku.

P.S.

Ovaj serijal ima svrhu ako te je makar malo podstakao da jasnije vidiš koliko dobrote ima u tebi, u drugima i u svetu oko tebe. Koliko je ima u porodici, školi, zdravstvu, institucijama, vlasti, medijima, fabrikama, javnom životu, međusobnim odnosima? Da li jasnije prepoznaješ i ono što dobrotu potiskuje: nedostatak hrabrosti  pred nepravdom, nehumanost, bahatost, nepoštenje, neodgovornost, odsustvo znanja, mudrosti, mere i moralnosti? I ako znaš šta je dobrota- šta ćeš uraditi sa tim dragocenim znanjem? Da li ćeš  to teorijsko znanje utkati u svaki svoj dan postupajući kao istinski dobar čovek?Možeš li za sebe reći da si dobar čovek ako tvoja dobrota ostane po strani  i ne istupi protiv onoga  što je nehumano, bahato, nepravedno, zlo, neetično, nepošteno i neodgovorno?

Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke.