KIKINDA- Iz “Kikinde” u “Partizan” i istoriju!
U najkraćem, tako izgleda košarkaški i trenerski put Željka Lukajića. Na poziv zamenika gradonačelnika Kikinde, Dejana Pudara i Vanje Radojkova, predsednika “Velike Kikinde”,
Željko Lukajić na delu je video popularne “lavove” i uverio se da košarkaši, trener i uprava postižu sjajne rezultate i da imaju velike planove. U razgovoru za portal GRADSKI, dotakli smo se Lukajićevih neraskidivih veza za Kikindom i Banatskim Velikim Selom, trenerskog poziva, košarkaša “Velike Kikinde”, ali i “crno belih” i reprezentacije Srbije:
– Dođem svake godine, barem nekoliko puta. Moja majka je iz Banatskog Velikog Sela, a roditelji su mi dugo živeli u Mikronaselju. U Kikindi imam dosta rodbine i prijatelja. Takođe i u Banatskom Velikom Selu. Iz Sarajeva sam, kad je proključao “bosanski lonac”, došao ovde i započeo svoju priču. U sezoni 1992/93. vodio sam “Kikindu”, a potom i “Partizan”. Radio sam u još desetak domaćih i inostranih klubova.
Kad ste poslednji put bili u ovoj hali i kako vam se čini “Velika Kikinda”?
Ako me sećanje dobro služi, to je bilo kad sam doveo “Partizan” na prijateljsku utakmicu. Bilo je to pre trideset godina. Iz tog perioda i rada u Kikindi, ostala su prijateljske veze sa Predragom Bistričićem, Šoklovačkim, Vladimirom Ilićem, Goranom Kesićem… Decenije su prošle, ali se, kad smo u prilici, vidimo, popričamo, popijemo kafu. Drago mi je da se košarka u Kikindu vraća na velika vrata. Još u staroj Jugoslaviji, Kikinda je bila sportski grad. Vidim i čujem da se na tome već neko vreme predano radi.
Prepoznajete li, osim entuzijazma, u ljudima koji danas vode “Veliku Kikindu” želju da naprave kvalitetan klub?
To je očigledno. Drago mi je što su se opredelili za sport, konkretno košarku. Imaju ambicije i rezultate. Od početka prvenstva ne znaju za poraz. Kad smo se nedavno videli u Vršcu, gradu u kom sam “pustio korenje” i upitali da im pomognem, pristao sam bez razmišljanja. Ako mogu da pomognem, tu sam. Pomogao bih Kikindi i da se ne radi o košarci. Ovde sam proveo detinjstvo.
Zašto ste izabrali Vršac i da li ste osećate ispunjenim na ličnom i profesionalnom planu?
Davno sam se tako skućio, još dok sam vodio “Hemofarm”. Kad sam video Vršački breg i kako izgleda grad, rekao sam sebi da je to ono što sam tražio. Ni Beograd nije daleko. Imam tri unukice. Ispunjen sam kao čovek i trener. Nisam video kako su mi deca odrasla, pa neću da propustim sa unukama.
Ne možemo, a da vas ne pitamo za “Partizan”. Zašto im ove sezone ne ide u Evroligi?
Sa navijačke tačke gledišta im ne ide. Ja košarku gledam drugim očima i za mene to ništa nije strašno. Izgubiti utakmice sa pola koša i nakon poslednjeg šuta. Dešava se… Znam filozofiju, način rada Ii kvalitet mog velikog prijatelja Željka Obradovića. Uveren sam da će ove sezone Željkova odbrana da proradi. Siguran sam da će se, u rezultatskom smislu, “Partizan” popraviti.
O igri sa SAD na Olimpijadi
Ili jesi, ili nisi pobednik. Na kraju ostane rezultat. Da li smo u tom meču bili moralni pobednici? Nema sumnje da jesmo. Sjajno smo odigrali. Imamo nešto što svet nema. Imamo Nikolu Jokića i još puno dobrih igrača. Nadam se da će se ponovo okupiti i kvalitet potvrditi na Evropskom prvenstvu- rekao nam je Lukajić.
