KIKINDA- Bila je i ostala slatka Seka! Aleksandra Bosančić (22) u rodni grad se vratila nakon pet godina.
Kao preslatku Seku, Kikinđani je pamte još dok je išla u vrtić “Plavi čuperak”, a potom u OŠ “Đura Jakšić”. Nakon srednje Tehničke škole u Subotici, odlučila je da studira kineski jezik u Šangaju, rodnom gradu njene majke:
– Uspešno sam završila prvu godinu, a sve ispite položila u roku. Profesori i kolege se iznenade kad im kažem da sam iz Srbije. Sva vrata se otvori kad im spomenem Novaka Đokovića. Onda znaju odakle sam.
Kineski jezik mi je, pored srpskog, maternji jezik, ali moram da priznam da sam ga zaboravila.Tek po dolasku u Šangaj, pre nego što ću upisati fakultet, pripremajući se za prijemni ispit, obnovila sam, bolje reći, značajno unapredila poznavanje kineskog jezika- priča nam Aleksandra na tečnom srpskom.
Dodaje da u Šangaju ima Srba, ali ne preterano puno. Neki od njih su ovde upisali master i doktorske studije:
– Ima i onih koji ovde rade. Generalno mi dobro idu jezici. Kineski prevodioci su na tržištu rada traženi, pa je i to razlog moje odluke koju fakultetsku diplomu želim da imam.
Ipak, moje želje nisu vezane za Kinu. Najviše bih volela da živim u SAD i da budem uspešna spisateljica. Izglednije je da ću ostati u Kini, a možda se nakon završenog fakulteta i vratim u Srbiju- otkriva Aleksandra. Interesovalo nas je kako je to bilo da iz male Kikinde i Srbije ode u mnogoljudnu Kinu i u grad koji, kako kaže, ima skoro 40 miliona stanovnika:
– Sve je, naravno, neuporedivo. Šangaj je, najblaže rečeno, ogroman. Znate kakvi su Kinezi u Kikindi (smeh). U Kini su, moram da budem iskrena, malo drugačiji. Konzervartivni su, ali ipak vole strance. Vole da upoznaju druge kulture. Stranci se, to je moje mišljenje, lako uklope u Kini.
Posebno mi se svidelo što stranci prilikom upisa na fakultet imaju brojne povlastice. Uverila sam se da je tačno to što su mi mama i njeni prijatelji pričali o tome.
Faktički, školarina je skoro ista kao u Srbiji- priča Aleksandra. Poslednji put je u rodnom gradu bila pre više od pet godina. Pitali smo je da li je uočila neke promene, ili je skoro sve ostalo isto:
– Česmuša je još uvek ona stara i loša, ali me je obradovala vest da se gradi fabrika vode. Generalno gledano, čini se da je sve nekako bolje i da se Kikinda razvija. Uvek je lepo doći u rodni grad i videti drage ljude – priznaje Aleksandra.
