KIKINDA- Ljubitelji dobre kapljice, ali i oni koji proizvode domaću rakiju, saglasni su u oceni da bez kvalitetnog zrelog voća, fermentacije i pečenja nema ni dobre šljivovice, dunjevače, vilijamovke, jabukovače… Ubedljivo najbolju definiciju kvalitetne prepečenice dali su Miroslav Knežević i Mladen Krstajić, suvlasnici čuvene Destilerije “Hubert 1924”. Meksa i Krle drže se devize: “Što u usta, to u kazan”.
Vrhunske kaplice koje daruje “vesela mašina” ne mogu da se zamisle bez kvalitetnog voća. Svaki iole bolji poznavalac potvrdiće vam da se pečenje dobre rakije graniči sa umetnošću. U Destileriji “Hubert 1924” ostali su verni tradicionalnoj tehnologiji u vidu prepečenice koja garantuje “i miris i ukus”. Da iz “vesele mašine” potekne tanak, a nepcima tako drag mlaz loze, šljivovice ili kajsijevače potrebni su znanje, iskustvo i strpljenje. Kako se u Ruskom Selu prave rakije uz koje se ljudi smeju, vesele, a ponekad i plaču proverila je reporterka portala Gradski.online. Goran Dobričanin potvrđuje nam da se u njegovom dvorištu ove jeseni pekla šljivovica:
-Mi to radimo domaćinski. Pečenje rakije kod nas u selu je stari običaj. Običaj nalaže da se nareže malo suve slanine i šunke. Ja sam profesionalni vozač. Sve sam video i obišao. Mogu da vam potvrdim da se pečenje rakije, na starinski način, zadržalo samo kod nas u Srbiji- priča Goran. Kraj “vesele mašine” naša reporterka je zatekla i Dejana Tešanovića:
-Proces pečenja rakije nije komplikovan, najbitnije je da imate dobar kazan i da se vatra umereno loži. Neki koriste plin ili struju, ali se prava rakija pravi u kazanu na drva. U veliki kazan se sipa komina iz koje izlazi alkoholna para, te se onda putem cevi sprovodi u “čabarku” ili hladnjak, a onda pretače u veliki sud. Najbitnije je da komina ne zagori i da se bude oprezan sa vatrom. Nakon svake destilacije kazan se opere, kako se ne bi zadržali ostaci. Kazan mora da bude čist za novo pečenje. Za dobru rakiju je bitna lepa komina, da voće nije buđavo i da nema trave u kazanu- kao iz kazana, Dejan “sipa” savete. Joka Božić potrudila se da od kvalitetnih šljiva, kajsija, krušaka, jabuka i grožđa napravi vrhunske rakije:
-Suprug i ja rakiju pečemo od našeg neprskanog voća. S obzirom da smo imali sušnu godinu, ne možemo se požaliti na rod. Najbolja rakija je od šljive “madžarke” i od kruške. Dunja nam je ove godine lepo rodila. Ispekli smo oko 100 litara rakije. Često volim da kažem da je naša rakija kao stvorena za ljubav, sreću i veselje – priznaje ova vredna penzionerka.
