KIKINDA- Dirljivo, bučno i veselo! Vesni Beloš iz Kikinde, učiteljici OŠ “Đura Jakšić”, bivši i sadašnji učenici, zajedno sa roditeljima, priredili su iznenađenje koje će, kako priznaje, dugo pamtiti.

Nije voljena učiteljica slutila šta je čeka nakon izlaska iz učionice. U hodniku, špalir sadašnjih i bivših đaka. Ređali su se osmesi, zagrljaji i suze. I tako sve do školskog dvorišta.

Nakon vatrometa i slikanja, novo iznenađenje u vidu poklona i trubača. Scene za pamćenje, koje slamaju srca. Malo ko je, uključujući i nas, mogao da zadrži suze:

– Ovo nisam očekivala. Mislila sam da ću, kao i tokom prethodnih 35 godina, koliko sam u ovoj školi, izađi iz zgrade i ovo dvorišta, a potom se uputiti kući. Svi ste me toliko iznenadili. Nemam reči. Dobila sam  najveće priznanje koje jedan čovek može dobiti za svoj radni vek.

Uvek sam se šalila i govorila da ću iz ove škole izaći sa muzikom. Ne znam ko je ovo sve organizovao… Vi ste moja divna deca. Uvek ćete biti u mom srcu.

Nikada nisam prestala da misim i na moje bivše đake. Ako vam ikada budem zatrebala, potražite me- rekla je učiteljica Vesna Beloš, a potom se posebno obratila devojčicama i dečacima četvrtog razreda:

-Nemojte da plačete. Dolaziću da vas obiđem. Nikoga ne napuštam. Dobijate nešto novo i lepo. Zvaćete me u goste, da se družim sa vama i novom učiteljicom.

Sutra mi je rođendan. Ovo najlepši mogući poklon za 65. rođendan- poručila je učiteljica uplakanim đacima.

Iza Vesne Beloš su uspešne 43 godine u prosveti i jedanaest generacija. Jedno vreme je radila u OŠ “Gligorije Popov” u Ruskom Selu, a potom prešla u ovu obrazovnu ustanovu:

– Svima želim da dočekaju penziju, ostanu zdravi, pokretni i razumni, a posao obavljaju sa ljubavlju. Takva sam bila do poslednjeg radnog dana. Da mogu da biram ponovo, opet bih izabrala ovaj poziv.

Ništa ne može da zameni njihove tople oči i ljubav koju vam daju. Kad uđete u učionicu i pogledate ih, a oni vam uzvrate pogledima punim ljubavi, nema tog novca kojim se to može platiti.

Počela sam da radim 1983. godine. Još uvek se sećam imena prve generacije u ovoj školi. Moji đaci bili su Mirko Bucalo, Goran Gavrančić, Bojan Keča… Neki od mojih bivših učenika postali su prosvetni radnici, lekari i što je najvažnije, dobri ljudi.

Sve njih, a naročito ovu poslednju generaciju, držaću zauvek u srcu- obećala je učiteljica Vesna.

 

POVEZANI ČLANCIVIŠE OD AUTORA