KIKINDA- Nakon 16 sezona, Marko Gvero od januara ove godine nije više stalni član asambla Narodnog pozorišta, ali to ne znači da je rekao zbogom doskorašnjom matičnoj kući, kolegama i kikindskoj publici, koja je sa neskrivenih simpatijama uživala u kreacijama jednog od najangažovanijih i najtalentovanijih glumaca u Srbiji:
– Zadržao sam predstave koje su meni drage i koje su potrebne ovom pozorištu. Tu ću biti sve dok one budu na repertoaru. Sa druge strane, uvek sam spreman da kao gost dođem i budem deo neke nove predstave. Poduži je spisak predstava koje su meni značajne.
To su neizbežni “Kauboji”, ali i “Nosorog”. Za ulogu Beranžea, u toj prestavi, dobio sam nekoliko nagrada. “Nosorog” je ovenčan nagradama. Za ovih 16 sezona, imao sam tridesetak premijera- kaže Gvero i priseća se početaka rada u kikindskom teatru:
– Tokom 2000. godine usledio je poziv Kikinđana da im se pridružim. Dve predstave sam honorarno uradio na Letnjem festivalu “Kod četiri kontejnera”, a onda je stigla ponuda za stalni glumački angažman. Za šesnaest godina provedenih u Kikindi, ovde sam glumački sazreo i ostvario zavidnu “kilometražu”. Naigrao sam se i ozbiljnog repertoara. Bilo je dobrih i manje dobrih uloga, većih manjih… U Kikindi sam postao to što sam danas, doduše sa jedno četrdesetak kilograma više nego kad sam došao- priznaje Gvero i dodaje:
– Naš pozorišni život takav je da, dok spremamo novu predstavu, nemamo puno vremena, pa je burek bio najčešći izbor. Međutim, kad je bilo vremena, punog apetita sam se predavao tradicionalnoj banatskoj kuhinji. Za moj sadašnji stajling “krivi” su čvarci, kobasice, slanina, šunka… Poterao me je i glumački apetit, pa sam uspeo da se oprobam i uspem na televiziji i filmu.
Sad je moja matična kuća pozorište “Pinokio” u Zemunu. U Zvezdara teatru radim predstavu “Feliks”, dok sam u Madlenijanumu angažovan u “Koferčetu”. Obe predstave uskoro će premijerno biti izvedene. Radim serije “Senke nad Balkanom” i “Ujka protiv tranzicije”. To je nastavak čuvenog “Mileta protiv tranzicije”. Snimam i “Istine i laži”- nabraja Gvero. Lucidnog glumca, koji je i van scene veoma duhovit i zabavan, iznenadilo je naše pitanje šta bi radio da se ne bavi ovim poslom:
– Stvarno ne znam. Gluma ti uzme puno vremena. Za sve ove godine nisam stigao ništa drugo da naučim. Da nisam glumac, stvarno nemam ideju šta bih radio. Svakako ne bih radio neki posao od 9 do 17 sati. Meni je gluma zadovoljstvo. To je nešto što se voli. Meni nije problem da, kad zatreba, radim i po 20 sati dnevno. Mladim ljudima poručujem da istraju u onome što vole. I neka budu uporni. Rokaš, pa dokle stigneš- zaključuje Gvero.
(foto, Vladimir Sretenović i GRADSKI)
