KIKINDA- Odavno je otišla, ali Kikindu nosi u srcu! To za naš portal kaže Ela Filipović. Priča o uzbudljivom putovanju Atlantikom i Mediteranom u jedrilici En Vera, supružnika Filipović, Ele i Peđe, veoma se svidela našim čitaocima.
Kao što smo i najavili, prenosimo Elina sećanja na detinjstvo u Kikindi, na drage ljude i prijatelje, na rođendansko slavlje njene majke u Mokrinu i provodu na “Danima ludaje”:
– U Kikindi sam živela do osme godine. Kad su mi roditelji saopštili da se selimo za Novi Sad ceo moj svet se srusio. To je bilo davne 1986. Tek sam završila drugi razred OŠ “Vuk Karadžić”. Zorica Bulatović bila je moja učiteljica.
Iako je moje odrastanje i sazrevanje vezano Novi Sad, Kikinda u mom srcu ima posebno mesto. U rodnom gradu sam stekla prva prijateljstva koja i danas ljubomorno čuvam. Božana je moja prva draga prijateljica. Sa njom sam tada vreme provodila u našem pozorištu.
Družile smo se sa divnim ozbiljnim glumcima: Banetom, Marijom, Rusom, Darom, Draganom, Branetom…
Bile smo, u to vreme, njihove ljubimice, dve slatke male devojčice i već ozbiljne glumice. U Ameriku sam otišla 2001. godine i ostavila za sobom dotadašnji život. Iskreno, nije to bio taj željeni američki san.
Tri godine kasnije, rodila sam Lunu, pa je moj život u Americi dobio potpuno drugi smisao. Međutim, vrlo brzo sam odlučila da ćerka u detinjstvu uživa u Srbiji i bude bezbrižno dete, što je više moguće. Peđa i ja smo zajednički život započeli 2012. godine i rešili da odemo u Ameriku- priča Ela za GRADSKI i nastavlja:
– Svake godine dolazila sam u Srbiju, naravno i u Kikindu. Mogu da kažem da se Kikinda puno promenila, ali kad god bih prošla centrom, navirale bi lepe uspomene, kao da je vreme stalo.
Prošle godine smo proslavili mamin rođendan u Etno kući Đeram i uživali u “Danima ludaje”. Ove zime biću u Srbiju, pa se već unapred iskreno radujem odlasku u pozorište i druženju sa prijatelijima, naravno, i da odgledam nekoliko predstava.
Zahvaljujući društvenim mrežama sa većinom drugara iz osnovne škole ostala sam u kontaktu, a sa nekima od njih sam se u međuvremenu i videla- priznaje Ela. Nismo mogli, a da se ponovo ne osvrnemo na njihovo uzbudljivo putovanje od Floride do Boke Kotorske (više o tome pročitajte OVDE) U ovu avanturu, Peđa i Ela su uložili njihova sredstva:
– Nismo imali nikakve sponzore. Želimo da motivišemo mlade bračne parove koji vole avanture, putovanja i izazove. Ne mora to odmah da bude Atlantik, jer je nama Mediteran relativno bluzu. Ne čekajte penziju da ostvarite snove.
Ljubav prema Peđi učrstila me je u volji da učinimo zajedno ovako nešto veliko. U našem slučaju, nismo dozvolili da nas bolest sputa u ispunjenju našeg sna- poručuje Ela.
(foto, privatna arhiva i GRADSKI)
