KIKINDA- Na bazenima SC “Jezero”, i ovog leta, sa plivačicama i plivačima “Velike Kikinde”, trenirali su njihovi drugari iz Kenije.
Sportski most između Banata i Afrike još pre desetak godina uspostavila je naša sugrađanka Slavica Latinović. Iz matičnog plivačkog kluba i rodnog grada, Slavica se u Keniju otisnula pre 13 godina.
U prestonici te afričke zemlje, Najrobiju, radi kao trener plivanja u Internacionalnoj školi Kenton koledž. Izuzev prethodne kovid godine, svakog leta u Kikindu dovodi grupu plivača. Izuzetak je mlada plivačica Imara Bella Thorpe.
Ona se ove godine u našem gradu pripremala za Olimpijadu u Tokiju, ali ipak nije ostvarila najveći sportski san. U Japan nije otputovala, ali je kao i ranijih godina plivala i ostvajala medalje kao članica “Velike Kikinde”:
-Imara se već odomaćila u Kikindi, a i svi ostsli plivači iz Kenije oduševljeni su mojim rodnim gradom i Srbijom. Na dvonedeljne pripreme, ovog leta, dovela sam četvoro mladih plivača. Mislim da sam u prethodinih desetak godina iz Najrobija dovela skoro pedesetak plivačica i plivača.
I pored toga što je epidemijska situacija takva kakva jeste, ova deca insistirala su da dođu. Od drugara koji su ranijih godina bili u Kikindi, čuli su kako izledaju naš grad i Srbija. Svidelo im se ovde. Već su izrazili želju da ih narednog leta ponovo dovedem- priča za GRADSKI Slavica Latinović.
Mladi plivači nisu bili jedini Slavičini gosti iz Kenije. Ugostila je i dugogodišnju prijateljicu. To je Lilian Aura, reprezentativka Kenije u hokeju na travi. Ona je trenutno na master studijama iz internacionalnog razvoja u sportu i politike u Nemačkoj. Lilian potvrđuje da su u Africi kriket, hokej na travi, ragbi i slični sportovi veoma popularni.
-Najveći sportski uspeh u dosadašnjoj reprezentativnoj karijeri svakako je drugo mesto u Africi. Moje dalje sportske ambicije jesu da ostanem u hokeju na travi, ali kao trener. Prvi put sam u Srbiji i Kikindi, a utisci su izvanredni.
Ljudi su uvek nasmejani. Ovde se skoro svi poznaju i slobodno kreću. U Najrobiju nije tako i retko ko ide pešice. Kikinda je prelepa. Arhitektura starih zgrada na trgu mi se jako svidela. Videla sam Kiku, posetila Muzej “Terra”. Vaša kuhinja se razlikuje od afričke. Probala sam srpske specijalitete, a od onih koje mi je Slavica pripremila, najukusniji je tavče na gravče- priznala je ona.
Da je svakodnevni život u ogromnom Najrobiju potpuno drugačiji od Kikinde, dilemu nema ni Slavica. Nekoliko njenih plivača docnije su postali reprezentativci Kenije, a na tu činjenicu, kako priznaje, posebno je ponosna:
-Radim u školi koja je odlično opremljena. Imaju svoj bazen i deca koja idu na plivanje uživaju u ovom sportu. Na žalost, tek kada dođu ovde, moji učenici saznaju šta je sloboda u pravom smislu te reči.
U Najrobiju nema šetanja i druženja na ulici ili trgu, kao kod nas. Deca tamo ne mogu da odu sama ni do prodavnice. Sloboda koju ovde osete, za njih je neprocenjiva- zaključuje Slavica.
