KIKINDA- Neumoran i za glumačku igru uvek spreman! Takav je mladi kikindski glumac Stefan Ostojić. Klovnovska monodrama “Lala” osvojila je srca domaće, ali i publike širom sveta. Iako “Lala” na sceni živi tek nešto više od godinu dana, već je zaslužio pet nagrada.
Najpre je Stefan Ostojić osvojio nagradu publike i za najbolju mušku ulogu na Trema festu u Rumi. Potom je na Internacionalnom teatarskom festivalu dobio još dva priznanja. INTEF kod Šapca, Stefan će pamtiti po nagradama žirija za najbolju mušku rolu i najbolju predstavu.
Usledila je i nagrada publike na Festivalu scenskog nastupa i koreodrame Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini, održanom proteklog vikenda u Kosovskoj Mitrovici. Iako je monodramu izveo samo pod svetlima mobilnih telefona, jer nije bilo struje, Stefanu i publici to nije pokvarilo ugođaj.
U obrazloženju je navedeno da je nagrada zaslužio zbog izuzetne glumačke igre, visokog profesionalizma i energije s publikom. U razgovoru za GRADSKI, Stefan govorio “Lali” , pojašnjava zašto monodrama podjednako vole u Kikindi, Hetinu, Zagrebu ili bilo kom drugom selu i gradu, ali i otkriva planove vezane za umetničku rezidenciju u Novim Kozarcima:
– Nisam očekivao da će “Lala”, za samo godinu dana, dobiti pet nagrada na tri festivala na kojim je klovnoska monodrama i izvedena. Veliku zaslugu nosi Li Delong, rediteljka predstave, koja me je naučila ovoj teatarskoj formi. “Lala” je prva predstava klovnovskog teatra u našoj državi, raduje me što nagrade naizgled potvrđuju da se ovaj nama “novi” žanr sasvim pripada senzibilitetu i mentalitetu našeg naroda danas.
Zašto publika voli “Lalu” i da li su reakcije u gradovima i selima, u Srbiji i inostranstvu, iste ili slične?
“Lalu” smo pravili za publiku. Bila publika na selima, u velegradima ili na festivalima. Od svih pet nagrada, najdraže su mi nagrade publike. Ipak, na kraju dana, pozorište, a naročito klovn, postoji samo za njih. Pravili smo “Lalu” tako da se može razumeti bez poznavanja jezika, gde god da se pojavim. Zato sam imao vrlo uspešna igranja u Portugalu, Češkoj i Švedskoj. Predstava je zasnovana na kulturi i tradiciji kikindskog naroda, ali kako su publici sve te informacije strane, duh našeg kraja se nepogrešivo oseća i u njemu publika, gde god da bila, uživa tih sat i deset minuta.
Kako te služi bicikl i da li razmišljaš o gradskoj subvenciji i kupovini novog dvotočkaša?
Odnedavno sam počeo da putujem i po najmanjim selima Banata. Dosad sam posetio Hetin, Radojevo i Tobu. Trudim se da donesem pozorište tamo gde ga retko kad ima, u planu je još mnogo poset. Bicikl me za sad dobro služi, hvala na pitanju.
Nedavno si u Novim Kozarcima organizovao prvi pozorišni festival pod nazivom “PUK” . Kakvu mu budućnost predviđaš?
“PUK” je bio samo jedan od događaja koji smo napravili. Želimo mu dug život. U Novim Kozarcima otvaram umetničku rezidenciju. Kao prvi gost, sad u novembru, dolazi nam Tanja Andersen iz Švedske. Tim povodom ona će kod nas provesti nedelju dana, a na kraju ćemo organizovati festival plesa. Nameravam jednom mesečno dovedem umetnike u selo gde ćemo napraviti kratak umetnički sadržaj za meštane Novih Kozaraca i sve koji jedva čekaju da pobegnu od gradske buke i uživaju u čarima jednog bosanskog sela u Banatu.
Monodramu “Lala” uskoro očekuje i jubilarno izvođenje. Kad i gde?
Da, tako je. Jubilarno, 50. izvođenje zakazano je za 24. novembar u Narodnom pozorištu. Radujem se novom susretu sa kikindskom publikom.
