KIKINDA- Heroine! Žene koje su obeležile ratna doba srpske i svetske istorije u dvadesetom veku bile su u fokusu predavanja “Heroine koje nećemo zaboraviti”, koje je organizovala Narodna biblioteka “Jovan Popović” u saradnji sa Muzejom žrtava genocida. Osim poznatih i donekle zaboravljenih imena, akcenat je stavljan i na zablude koje često žive paralelno sa istorijskim činjenicama.
Predavanje o ratnim heroinama, ali i majkama, bolničarkama i humanitarkama u kikindskoj Biblioteci započeto je filmom o Hildi Dajč, mladoj Jevrejki koja je, uprkos dobrim porodičnim vezama, bila zatočena u logoru Sajmište, a kasnije i stradala u gasnom kamionu. Njena četiri potresna pisma, praćena originalnim snimcima o mukama logorovanja bile su uvertira kustoskinje Muzeja žrtava genocida Biljane Marcojević, koja više od godinu dana širom zemlje edukuje mlađe i starije generacije o ženama čija se hrabrost ne može kvantitativno izmeriti:
– Osim ratnica, važne su i žene poput Rade Bojović, majke vojvode Petra Bojovića, koja je u vreme ropstva pod Turcima na put izvela šestoro dece, od kojih je petoro bilo visokoobrazovano, među njima i jedno žensko dete, koje je postalo profesor istorije. U vremenu kada su se ljudi prstom potpisivali, žene poput Rade Bojović imale su izraženu svest o važnosti obrazovanja– objasnila je Biljana Marcojević.
Istorijski gledano,heroine Prvog svetskog rata dugo su bile gotovo marginalizovane. Zbog toga je, prirodno, na predavanju posebna pažnja bila posvećena Milunki Savić. Osim toga što je najpoznatija žena– junak toga doba, o njoj su ispričani i različiti mitovi, koje je predavačica demantovala istorijskim podacima:
– Često se pominje da je ona bila u logoru Banjica i da ju je od streljanja spasio jedan od čuvara. Podaci u banjičkom logoru besprekorno su vođeni i njenog imena tamo nema, pa se ovo može smatrati mitom. Ipak, heroina dugo nije imala pažnju kakvu zaslužuje, budući da je osim ratnih podviga bila i veliki humanitarac, jer je mnogo dece usvojila i brinula o njima. Nažalost, više je bila cenjena u Francuskoj nego u sopstvenoj zemlji– zaključuje naša sagovornica.
Predavanju u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” prisustvovalo mnogo starijih osnovaca, što je i jedan od ciljeva u negovanju kulture sećanja. Muzej žrtava genocida, pored edukacije, planira da krajem godine organizuje i izložbu o junakinjama, koje ne smeju biti zaboravljene.
