KIKINDA- Kao u rerni! Ovih je dana u Kikindi, a paklene vrućine podjednako teško podnose ljudi i životinje. Na najvećim mukama su napušteni ljubimci, pa dr Mirjana Pilipović, specijalista veterinarske medinice u veterinarskoj stanica “Fini-Vet”, apeluje na našu svest i savest:
– Vrlo je bitno da vodite računa u koje doba dana izvodite psa u šetnju. Psa ne možemo da izvodimo kad nama odgovara. Pas se šeta rano ujutru i kasno uveče, kad trotoari i asfalt nisu vreli. Nekada možete jaje da ispržite na takvom asfaltu.
U ovo doba godine prisutne su opekotine na šapama, upale kožice između prstiju, pa se dešava da psi šepaju.
Dešavaju se toplotni udar. Vlasnik mi je doveo psa koji je u roku od dva dana doživeo toplotni udar. Ako se tako nešto desi, potrebno je da bukvalno psa potopite u vodu, dakle, da ga stavite u kadu, a onda što pre stići do veterinara- kaže dr Pilipović.
Najveći rizik od toplotnog udara imaju bolesni psi i psi na terapiji, polarne rase, stari psi, štenci, dugodlaki, puniji i krupni psi, kao i oni sa kraćom njuškom.
Teško disanje, ubrzan puls, crven jezik i desni, slaba koordinacija, povraćanje, proliv, iznurenst i nesvestica. Simptomi su toplog udara. Sagovornicu portala GRADSKI pitali koliko Kikinđani vode računa o napuštenim ljubimcima, naročito u ovo doba godine:
-Lepo je i pohvalno što mnogi ispred svojih kuća i lokala ostavljaju posude sa vodom. Nije lepo što neki posude namerno šutiraju. Imala sam prilike da vidim takve situacije. Sugrađani, imajte u vidu da je naš grad i naše dvorište. Pružite takvim psima malo vode, pa i hrane.
Ne uskraćujte im boravak u hladovini. U Kikindi ima humanih ljudi koji su spremni da pomognu psima i mačkama, ali ima i onih drugih.Mislim da je i dalje neophodno da se radi na podizanju svesti ljudi- izričita je dr Pilipović.
Na kursu humanosti već pet godina istrajava jedna kikindska penzionerka. Kod stambenog bloka Galadska napravila je mali kutak za napuštene mačke. Trenutno ima 22 štićenice:
-Najmanje što svako od nas može da uradi, jeste da ostavi svežu vodu na pogodno mesto. O svom trošku ih hranim i sterilišem, ali mi najveći problem jer neki misle da je ovo prihvatilište za mačke. To apsolutno nije.
Čak sam na stablima ostavila poruke da ovo nije prihvatilište i da ne donose mačke. U roku od mesec dana, ovde je ostavljeno 15 mačića. Neke sam uspela da udomim.
Primećujem da su Kikinđani počeli malo više da vode računa o napuštenim kućnim ljubimcima- rekla nam je penzionerka Marija.
