KIKINDA- Svestrane! Da su uvek spremne da zapevaju i pomognu, članice Ženske pevačke grupe “Melizmi” pokazale su nebrojeno puta. Projekat njihove sekcije za očuvanje banatske nošnje,običaja  i recepata prepoznat je i podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu,javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Biljana Mandić, osnivač ŽPG “Melizmi”, kaže da je u fokusu njihovog projekta “Očuvanje tradicije i ekonomska revitalizacija kroz proizvodnju kape zlatare” obnova i promociji kape zlatare, simbola prestiža u 19. veku, u cilju očuvanja tradicije i ekonomske revitalizacije:

– Ova kapa, nošena na venčanjima imućnijih devojaka, predstavlja važan deo narodne nošnje i društvenog identiteta Banata. Projekat će obuhvatiti edukaciju žena iz ruralnih sredina za proizvodnju tradicionalne kape zlatare uz mentorski rad retkih preostalih vezilja kojih je sve manje u Vojvodini. Učesnice će imati zadatak da same izrade kape zlatare, nakon čega će iste biti predstavljene javnosti. Radionica će uključivati i prezentaciju primeraka starih kapa zlatara iz našeg okruženja- kazala je Mandić.

Još jedan možda zanimljiv podatak. Danas se na tržištu ovakve kape prodaju po ceni od oko 1.000 eura i sve češće predstavljaju inovativni modni detalj poznatih modela. “Melizmice” su na radionici zlatoveza u Kulturnom centru imale i pravog eksperta za kapu zlataru. To je Dobrila Aškrabić, iz udruženja “Riznica rukotvorina”:

-Rukotvorinama se bavim dugi niz godina,skoro od detinjstva. Jako me raduje što sam ovde videla mlađe žene. Inače, na svim obukama ručnih radova obično su penzionerke i žene koje su ostale bez posla. Kapa zlatara  potiče iz Banata.

Nosila se i svečanim prilikama, a posedovale su je samo bogate porodice, ćerke trgovaca- navela je ona. Slavica Gajić, viši kustos- etnolog Narodnog muzeja, kaže da se kape zlatare, osim u kikindskom, mogu videti i u zrenjaninskom  Narodnom muzeju:

-To  je obredna i tradicionalna kapa. Prvenstveno je svekrva poklanjala kapu mladoj na venčanju. Kapu je nosila u svečanim prilikama sve do rođenja prvog deteta. anije su žene, uglavnom, imale dugu kosu. Pomoću ukosnica i šnala podizale su punđu, pa je na taj način kapa i stavljena na glavu kao  oglavlje- pojasnila je ona.