KIKINDA- Za Nikoljdan je u našem gradu, a sigurno i u ovom delu Vojvodine, najveselije u kući Radovana Sivčeva (67) iz Kikinde, zvanog Bata Krapuc. Sveti Nikola se u njegovom domu slavi ne jedan ili dva, nego punih osam dana. Da bi počastio brojne goste, Bata Krapuc ne žali:
– Ovo je posna slava, ali se kod mene gosti pošteno i omrse. Naravno, posluženje je domaće, sve spremljeno na starinski način. Ko ne voli ribu i krompir salatu, neće ostati gladan.
Na slavskoj trpezi prvo se iznese živinska supa, naravno od avlijanera. To je lepa supa, žuta kao dukat. Onda ide sarma. Nakon toga roštilj i praseće pečenje- nabraja domaćin. Ne žali kao mrav vredan povrtar što ga slava poprilično košta. Žao mu je samo jedne stvari:
– Žalim za pravom zimom. Ajd što nema nema snega. Izgubila se negde zima. Kao da je proleće. Nikoljdan je u ona stara dobra vremena drugačije izgledao. Bez dugačkih gaća nisi mogao nigde da mrdneš. Sve se nekako iskvarilo, pa i vreme. Kod mene je sve po starom, pa i slava koja traje osam dana.
Pošto toliko slavimo, ne zna se ko se više umori. Gosti ili ja. Na Nikoljdan počastim dvadesetak redovnih gostiju. Uvek imam i muziku. Njima spreman poseban astal. Uvek imam i nove goste. Kad jednom dođu, požele da ih i dogodine ugostim. Greota bi bila da ih ne pozovem. I tako. Krenemo na Nikoljdan, pa obrnemo još sedam dana- priča Bata Krapuc i nastavlja:
-Zapravo je sve kod mene počelo još juče. To je “predslava”. Nikoljdan slavimo danas. Naredni dan je “pojutarje” ili “pojtarje”. Sledi “trojtarje”, pa “frojtarje”. Šesti dan je “ždernica”, sedmi “doždernica”.
Na kraju je “ispratnica”. Taj osmi dan nije za gurmane. Na stolu je baren krompir i supa iz kese, da gosti i ja isčistimo organizam. Tu je priča završena do narednog decembra i moje krsne slave- kaže naš sugrađanin i novog gosta upoznaje sa starim pravilom. Kratko je i jasno, a glasi: “Ako hoćeš Srbin biti, osam dana moraš piti, a deveti nastaviti”.
