KIKINDA- Voli nove izazove! Nikola Balević (25) iz Berana, student master studija na Fakultetu likovnih umjetnosti sa Cetinja, volontirao je na 42. Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti “Terra”. Oduvek ga je, kako kaže, privlačilo vajarstvo i stvaranje skulptura koje žive sa prostorom i ljudima oko nje.
U razgovoru za portal GRADSKI, Balević objašnjava kako se na ovogodišnjem sazivu našao u ulozi volontera, šta je za njega “Terra”, po čemu će pamtiti jul u Kikindi, ali i zašto će se vratiti u naš grad:
– Prošle godine, nakon boravka u Ateljeu “Terra”, izrazio sam želju da budem volonter, a domaćini su moju želju uslišili. Tada sam bio okružen stotinama skulptura velikog formata i slušao sjajne priče i utiske umetnika koji su bili na simpozijumu. Izrazio sam želju da dođem, pomognem, budem deo tima kao i usavršim znanje koje sam naučio u “Terri” godinama unazad. Volim nove izazove a ovaj je bio jedan od najboljih do sada. Ovo je za mene bilo sjajno iskustvo upoznati takve umetnike, boraviti sa njima i još pomagati i graditi skulpture koje će ostati upamćene vekovima.
Šta je uloga volontera i kakav je njihov značaj?
Biti volonter je nešto najlepše. To radite zbog ljubavi, nikako iz koristi. Ovo predlažem svim mladim umetnicima i kolegama. Neće se pokajati jer je ovo sjajno iskustvo. Biti volonter to je ono najmanje što sam mogao napraviti za “Terru”. Na moju pomoć modu da računaju u narednom periodu. To je moja zahvalnost zbog toga što postoje toliko godina i što su mi pokazali što znači ljubav prema umetnosti.
Tebi Kikinda i “Terra” nisu nepoznati. Kad si, kojim povodom i u kom svojstvu boravio u ateljeu “Terra”?
Već nekoliko godina unazad dolazim kao student preko međunarodne saradnje “Terre” i Fakulteta likovnih umjetnosti sa Cetinja. Ove godine, došao sam svojom inicijativom. Mogu vam reći da sam se zaljubio u ovaj grad i ljude iz Kikinde. Uvek su me dočekali širokog srca. Ni jednog trenutka, nisam se osećao kao stranac, već kao da sam ovde odrastao.
Šta je za tebe “Terre” i da li priželjkuješ da jednog dana budeš učesnik nekog od narednih simpozujuma?
“Terra” je za mene ono o čemu sam oduvek sanjao i maštao. To je mesto gde se sastaju ljudi iz jednog razloga, a to je ljubav prema umetnosti. Ovde su odlični uslovi za rad i ono najbitnije, neograničeno korišćenje gline. To je san svakog vajara, da ima materijala koliko želi. Naravno da priželjkujem da budem učesnik na nekom od budućih saziva, tačnije jedva čekam dan kad ću doći i biti učesnik simpozijuma, da ostavim gradu koji volim svoju skulpturu.
Po čemu ćeš pamtiti 42. “Terru” i šta je na tebe ostavilo najjači utisak?
Najviše ću pamtiti ono što je stvoreno za proteklih mesec dana. Stvorene su sjajne skulpture i dobra jaka prijateljstva. Upoznati takve umetnike i kolege… Za mene je to velika čast i privilegija.
Umetnost i ljubav se podrazumevaju i prožimaju. Deliš li takvo mišljenje, i da li uskoro ponovo možemo da te očekujemo u Kikindi?
Naravno da delim takvo mišljenje. Da nema ljubavi, ne bi bilo ni umetnosti. Možete me očekivati uskoro, jer ne mogu dugo bez “Terre” i Kikinde. U proteklih mesec dana, tokom boravka u Ateljeu “Terra”, sasvim slučajno, sreo sam i upoznao najlepšu devojku. Zbog nje i “Terre” češće ću dolaziti u Kikindu.
(foto, Igor Grandić)
