KIKINDA- Slobodan Stojanović, rođen 17. oktobra 1980. godine, živeo je u selu Kamenica kod Zvornika. Muslimanske oružane snage, maja 1992. godine, izvršile su prvi od nekoliko napada na ovo selo, kada je i porodica Stojanović proterana. U metežu progona dečak je zaboravio svog psa.
Nekoliko dana kasnije, Slobodan je krišom krenuo u Kamenicu, ali je uspeo da dođe samo do muslimanskih barikada… Bilo je to 27. jula. Slobodan je sahranjen u Drinjači.
To je samo jedna od nekoliko životnih priča prikazanih na izložbi fotografija “Srpska deca u ratovima 1990-1999. godine”, koja je otvorena danas u Kulturnom centru. Istoričar Stefan Radojković, saradnik Muzeja žrtava genocida, objasnio je da ovom izložbom žele da skrenu pažnju na decu koja su stradala u ratu, jer su upravo najmlađi, posebno oni do treće godine života, najranjivije osobe u svakom ratu:
–Zaboravlja se često da su i deca stradala u ratovima koji su odrasli ljudi započeli, vodili i završili. Podaci kojima mi raspolažemo su važni, ali svaki broj je jedna osoba, bilo da je stradala od direktno počinjenog nasilja ili su morali da prežive “Oluju”, a pre toga i “Bljesak”- obrazložio je Radojković.
Izložbu fotografija “Srpska deca u ratovima 1990-1999. godine” organizovali su Muzej žrtava genocida, Udruženje Srpskih ratnih veterana Kikikinda i Kulturni centar, povodom obeležavanja 24 godine od početka hrvatske vojno-policijske operacije “Oluja”.
Hrvatska vojska 5. avgusta 1995. godine ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju. Vladimir Radojčić, predsednik Skupštine Srpskih ratnih veterana Kikinda, podsetio je da je tokom “Oluje” oko 250.000 Srba proterano sa svojih ognjišta:
– Mnogi od njih svoj spas našli su i u Kikindi i većina njih i danas živi ovde. Na osnovu podataka Komesarijata za izbeglice oko 1.200 ljudi tada je naseljeno na teritoriju grada Kikinde. Ovom izložbom se sećamo tog perioda i zahvaljujem se Muzeju žrtvama genocida koji nam je ustupio ovu izložbu- rekao je Radojčić. Otvaranju izložbe prisustvovao je i član Gradskog veća Miodrag Bulajić. On je ocenio da “Oluja” predstavlja etničko čišćenje i pogrom Srba:
– Mi ne možemo da budemo imuni na ovu činjenicu, ne može da se pravimo da se “Oluja” nije dogodila. Ne smemo da okrećemo glavu od srpskih žrtava, patnji, stradanja i moramo da na jedan poseban način doživaljavamo sve što se dogodilo u prethodnom periodu- poručio je Bulajić.
Tačno u podne, kad je izložba otvorena, u sećanje na stradale i prognane tokom “Oluje” oglasilo se i zvono na crkvi Svetog Nikole. Dan sećanja na stradanje i progon Srba, u našem gradu dostojanstveno je obeležen i ovog avgusta.
(foto, Čedomir Vujanić)
