KIKINDA- Nostalgija ispunila veliko košarkaško srce!
Nije to krio Miroslav Pecarski, nekadašnji centar “Partizana” i nekoliko velikih evropskih klupskih košarkaških velikana.
Da se, kako kaže, nakon petnaestak godina vrati u “Jezero”, presudio je poziv zamenika gradonačelnika Kikinde, Dejana Pudara i Vanje Radojkova, predsednika “Velike Kikinde”, ali i aktuelnosti iz ovog kluba o kojima se informisao na našem portalu.
Neizbežan uvod u prijatan razgovor na parketu “Jezera”, nakon ubedljive pobede “Velike Kikinde”, bili su njegovi košarkaši počeci, ljubav prema “crno belom” dresu, sinu Marku, našoj reprezentaciji i duelu sa NBA zvezdama na Olimpijskim igrama:
– U Kikindu dolazim s vremena na vreme, ali u “Jezeru” zaista nisam bio dugo, 15 godina sigurno, možda i duže od toga. Hvala mojim domaćinima. Hteo sam upravi kluba, treneru i igračima da pružim podršku i poželim uspešan početak sezone. Ovde sam zatekao pozitivnu energiju i veliki entuzijazam svih ljudi koji su uključeni u ovaj projekat.
Kakva su vas ispunila osećanja kad ste kročili u “Jezeru” i ponovo videli vama dobro poznat teren i košarkaške table?
Iskreno, nostalgično. Košarku sam zavoleo u osnovnoj školi i sa ovog parketa se otisnuo u Ameriku, igrao za “Partizan” i još nekoliko grčkih, španski i italijanskih klubova. Ovde sam polomio prvu tablu na zakucanja. Bilo je toga posle još tokom karijere (smeh). Sve je počelo baš ovde. Sanjarenja o velikoj karijeri, želja da igram u najvećim domaćim i inostranim klubovima.
Da li je “Partizan” bio i ostao prva ljubav?
Apsolutno. Taj period zauzima posebno mesto u mom srcu. Sa “Panatinaikosom” sam postao prvak Evrope. Dok sam gledao susret između “Velike Kikinde” i “Karađorđeva” navirala su sećanja na moje košarkaške početke u ovoj dvorani.
Sin Marko krenuo je vašim stopama, pa je jedno vreme i igrao u “Partizanu”. Kako mu ide?
Ide mu dobro. Da, igrao je u “Partizanu”. Sad je u Litvaniji. Uvek sam mu govorio da vredno radi na sebi i sledi svoje snove.
Kako vam se čini reprezentacije Srbije?
Od njih se uvek očekuju vrhunski rezultati. Nakon Olimpijskim igara i Svetskog prvenstva apetiti su porasli. Želim im puno sreće i zdravlja. Ključan je rad sa mladima.
Ne možemo, a da vas ne upitamo da li smo na OI mogli da dobijemo selekciju SAD?
Imali smo ih u šaci. Bila je to fantastična utakmica. Zato se na kraju bronzana medalja tako i proslavila. Mnogi su na stanovištu da smo nepravedno izgubili. Ako čovek veruje u sebe, svi snovi će se ostvariti.
Vaš utisak o “Velikoj Kikindi” i ambiciji za ulazak u viši rang takmičenja?
Kikinda je grad sporta, a zaslužuje da ima dobru košarkašku ekipu. Razgovarajući sa članovima uprave i trenerom stekao sam utisak da ozbiljno rade i da su posvećeni ulasku u viši rang. Drago mi je da se košarka u Kikindi vraća na stare staze slave.
