TAŠKENT- Kad smo se poslednji put pre šest dana čuli sa Miloradom Aleksićem, selektorom ženske vaterpolo selekcije Uzbekistana, situacija nije bila sjajna. Uplašene komšije slale su policiju na vrata njegovog iznajmljenog stana, pa je čak nekoliko sati proveo u policijskoj stanici. Aleksić je u međuvremenu pronašao drugi stan. Ovde nema problema s komšilukom, ali je sad definititivno u pat poziciji:
-Aerodromi će, koliko čujem, biti zatvoreni minimalno dve nedelje. Sad i da hoću, ne mogu nigde da mrdnem. U nedelju me je pozvao naš ambasador i potvrdio da sam na listi za evakuaciju. Precizirao je kad u ponedeljak treba da budem na aerodromu u Istanbulu. Rekao sam mu da od toga nema ništa jer smo jedan momak iz Sremske Mitrovice i ja u Uzbekistanu. Nije mogao da se načudi otkud nas dvojica na spisku u Istanbulu- rezigniran je Aleksić.
-Sa novim komšilukom nemam problema. Čak su me jedni zvali da im pomognem oko selidbe. Kao što i ranije isticao, nešto ranije podvrgnut sam korona testu. Negativan sam. Završio sam i sa karantinom, ali ne izlazim jer neću da dolazim u neprijatnu situaciju.
U Taškentu nema zabrane kretanja već je to preporuka koji svi poštuju. Osim apoteke i poneke prodavnice, ništa drugo ne radi. Ljudi se ne otimaju za hranu. Na snazi je zabrana kretanja motornim vozilima. Ljudi nose onoliko koliko mogu da ponesu. Iskreno, neizvesnost se teško podnosi. Jedino je teža razdvojenost od porodice- iskren je Aleksić. Priča da osim Vaterpolo saveza Uzbekistana o njemu niko ne vodi računa, niti pokazuje želju da mu pomogne:
-Ministarsto sporta nije se udostojilo da mi pošalje jedan mejl. Meni nije lako, a još je teže Željku Rakoviću iz Sremske Mitrovice. On je u jednom gradiću stotinak kilometara od Taškenta. Dečko je skoro bez para.
Vreme prekraćujemo tako što se šalimo na naš račun. Organizovali smo takmičenje u kuvanju, ko će brže skuvati supu iz kesice. Ni čuveni Džejmi Oliver ne bi to bolje uradio. Kikinda u tom duelu vodi protiv Sremske Mitrovice sa 1:0- priča Aleksić. Ne propušta priliku da se osvrne na tužnu vest o smrti dr Branislava Blažića:
-Najpre upućujem iz Uzbekistana izraze najdubljeg saučešća porodici Blažić. Otišao je jedan jako dobar čovek. Pamtićemo ga nekog ko je voleo da pomaže drugim ljudima. To govorim iz ličnog iskustva. Pre neki dan, razgovarajući sa prijateljima, saznao sam da je u bolnici. Niko od nas nije očekivao ovako nešto. Prijateljima sam tada rekao da bi možda dr Branislavu Blažiću pošlo za rukom da mi pomogne da se vratim. Na žalost, bolest je bila jača od njega. Tužno se zbog toga osećam- priznao je Aleksić.