KIKINDA- Već sedmicama su zdravstvene radnice, policajke, trgovkinje i preduzetnice na prvoj liniji fronta u borbi protiv koronavirusa. Nakon napornog radnog dana, one su majke, supruge, domaćice…
U susret najvećem hrišćanskom prazniku za ove divne žene, ni ovih dana, nije bilo odmora. Reporter portala GRADSKI zavirio je u njihove kuhinje i uverio se da će na bogatoj trpezi dominirati uskršnja farbana kokošija jaja. Marija Bajić, medicinska sestra Opšte bolnice, većinu poslova privela je kraju:
-Vaskrs ću provesti u krugu porodice, kao i uvek. Samo bake i deke neće biti tu. Neće biti druženja sa prijateljima. To je jedino što nedostaje, dragi ljudi. Umesto vaskršnje čestitke, citiraću patrijarha Pavla koji je rekao: “Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo”- rekla je Marija. Policijska službenica Nataša Mićin kaže da je Vaskrs za nju najradosniji hrišćanski praznik:
– Svake godine ga započinjem sa decom i suprugom kuckanjem jaja, odlaskom u crkvu na liturgiju gde se pričestimo, a onda kod mojih roditelja na ručak. Dan je pun osmeha i radosti. Ove godine će nam mnoge stvari biti uskraćene. Proslaviću ga bez roditelja, rodbine, društva… Deca se ipak najviše raduju bez obzira na situaciju. Deca čekaju da im zeka donese poklone, kao i da razbiju što vise jaja.
Ove godine nisam na svom radnom mestu, među mojim herojima- policajcima. Divim se tim ljudima koji rade bez prestanka, rizikuju svoje živote, isto kao i medicinari. Želim srećan Uskrs svim ljudima pravoslavne vere. U zdravlju, sreći i miru ga proslavili- poručila je hrabra Nataša. Vaspitačica i pesnikinja, Zorica Tomović-Despotov, priznaje da su vaskršnji praznici snajlepši period godine, naročito ako imate sreće da živite u Mokrinu:
– Međutim, ove godine, sve će biti drugačije nego prethodnih. Tradicija i običaji biće ispoštovani onako kako trenutna situacija nalaže. Dakle, u okviru svojih domova i samo sa ukućanima proslavljamo ovaj praznik. Što se Svetskog prvenstva tiče, kao i sve drugo, prebačeno je u virtualni svet, a gužva, prijatelji, šarenilo, vesela graja i pesma, moraće da sačekaju narednu godinu.
Ono što meni u ovom trenutku najviše fali je neposredan kontak sa decom i njihova nepresušna energija i radost- kaže Zorica. Sa njom se slaže i Ivanka Nedeljkov iz Mokrina. Nakon više miliona pređenih kilometara za volanom autobusa. Ivanka je od marta prošle godine u zasluženoj penziji:
-Jako će nam nedostajati Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim kokošijim jajima. Mokrinčani tu ljubav nose u srcu i duši. U izolaciji jer sam dijabetičarka. Teško mi pada što moram da budem sama. Mislim da ćemo nakon svega znati da više cenimo sve male radosti i sitnice koje čine život- uverena je Ivanka. I najtrofejnija kikindska streljašica svih vremena, Brankica Zarić, obavila je veći deo poslova:
-Na Veliki petak smo ofarbali jaja. Spremni su i kolači, a u nedelju ćemo prirediti porodični ručak. Obeležiću Uskrs sa suprugom Vladimirom i sinom Andrejem u stanu. Sportisti su uvek bili humani i spremni da pomognu, svako ko ima vremena i ko je mogućnosti verujem da u ovim danima čini dobra dela. Želim da čestitam Uskrs našim Kikinđanima. Hristos Vaskrse- poručila je Brankica.
Sa šivenjem zaštitnih maski, među prvima je počela opančarka Mirna Rackov. Njena porodica slavi katolički i pravoslavni Uskrs:
-Sve i da možemo da biramo, praznik ćemo obeležiti u kući. Jaja su ofarbana, trpeza već skoro spremna i naravno svečanija. Želim da sve ovo što pre prođe i da se vratimo normalnom životu. Korona mi je omogućila da mnogima pomognem i uradim neke stvari, za koje ranije nisam imala vremena. Svi kukaju da su se ugojiili, a ja sam smršala- pohvalila se Mirna.
