KIKINDA- Budući da su oboleli od dijabetesa jedna od najugroženijih grupa hroničnih pacijenata na koje COVID- 19 u velikoj meri ostavlja veoma teške, pa i fatalne posledice, endokrinolozi širom Srbije žele da budu dostupni svojim pacijentima i putem medija.

Tim povodom dr Dušan Jerinkić, endokrinolog kikindske bolnice, odlučio je da dijabetičarima ukaže kako da se ponašaju u vreme pandemije i na koji način da reaguju ukoliko dođe do zaraze koronom i komplikacija.

 

Korona virusi predstavljaju veliku porodicu virusa koji izazivaju bolesti koji se kreću od obične prehlade do ozbiljnih oboljenja kao što su MERS (Bliskoistočni respiratorni sindrom) i SARS (Teški akutni respiratorni sindrom). COVID-19 je popularni naziv za oboljenje izazvano novim korona virusom, koji je dobio ime SARS CoV2, što znači da je modifikacija od ranije poznatog SARS CoV1 virusa.  Za sada ne postoji određeni način lečenja niti vakcina. Način širenja virusa je isti kao i kod drugih respiratornih oboljenja. Primena rastvora na bazi alkohola u spoljašnjoj sredini ubija virus. Alkohol je dezinfekciono sredstvo koje deluje direktnim kontaktom, ali mu je potrebno izvesno vreme da deluje.

Koji su simptomi infekcije virusom COVID-19?

Ljudi zaraženi COVID-19 mogu imati povišenu temperaturu, suv kašalj, otežano disanje, osećaj umora, slabosti i bolove u mišićima. Problemi sa disanjem nastaju kada infekcija zahvati pluća i uzrokuje zapaljenje pluća. Simptomi u najvećem broju slučajeva nastaju 3 do 7 dana od izlaganja. Međutim, u nekih ljudi ovaj period od kontakta sa virusom do pojave prvih simptoma može biti i duži, i do 14 dana. Postoji mogućnost da se neko zarazi, ali da ne razvije nikakve simptome i da se oseća dobro. Smatra se da su ljudi najviše zarazni kada dobiju simptome. Kod nekih ljudi, COVID-19 može dovesti do nastanka ozbiljnih stanja, kao što su upale pluća ili čak i smrtni ishodi. Ovakvi ishodi češći su kod ljudi koji imaju hronične zdravstvene probleme, dominantno starije osobe, kao i osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima, hroničnim plućnim bolestima, ili sa hipertenzijom.

Kako COVID-19 utiče na osobe sa dijabetesom?Da li osobe sa dijabetesom imaju povišen rizik od oboljenja od COVID-19?

COVID-19 može izazvati teže simptome i komplikacije kod nekih osoba obolelih sa dijabetesom. U Kini je zapaženo da su osobe sa dijabetesom imale mnogo više stope ozbiljnih komplikacija i smrti nego osobe bez dijabetesa. Obično osobe sa dijabetesom imaju pridružene druge bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja, ta komplikakcija onda nosi dodatan rizik za razvoj komplikovane infekcije korona virusom. Osobe koje nemaju komplikacije, i čiji je šećer u krvi dobro regulisan nemaju veći rizik od razvoja težih oblika COVID-19 od opšte populacije.

Šta se podrazumeva pod dobro regulisanim dijabetesom?

Dobro regulisan dijabetes znači da su vrednosti šećera u krvi i HbA1c u individualnim ciljnim vrednostima, koje je odredio lekar. Prema važećem Nacionalnom vodiču za lečenje dijabetesa, to su:

šećera u krvi našte <7 mmol/L,

šećera u krvi 2h nakon jela <9 mmol/L

HbA1c, koji odražava prosečnu vrednost glikemije u plazmi tokom prethodna 3 meseca <7%

Da li postoje neke posebne mere zaštite za osobe sa dijabetesom?

Kako bi se smanjio rizik od oboljenja osobe sa dijabetesom trebalo bi da primenjuju iste jednostavne, a efikasne mere zaštite svakog dana, kao i svi drugi. Preporuke Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ o tome kako se zaštititi od novog COVID-19 virusa su:

Često perite ruke sapunom i vodom (u trajanju od najmanje 20 sekundi) ili koristite sredstvo za dezinfekciju na bazi 70% alkohola.

Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju povišenu temperaturu, kijaju i/ili kašlju.

Izbegavajte pozdravljanje rukovanjem ili ljubljenjem, a sa sagovornicima održavajte razdaljinu od najmanje jednog metra.

Ako kašljete ili kijate prekrijte usta i nos nadlakticom ili papirnom maramicom. Maramicu odmah bacite u kantu za otpatke sa poklopcem i operite ruke.

Često provetravajte prostorije u kojima boravite.

Izbegavajte okupljanja sa većim brojem ljudi u zatvorenom prostoru.

Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku.

Masku koristite ako kijate ili kašljete i obavezno ukoliko negujete bolesne.

Koje mere predostrožnosti biste preporučili osobama sa dijabetesom u ovim okolnostima vanrednog stanja?

Osobe sa dijabetesom, pored adekvatnih lekova, bi trebale u slučaju loše kontrole glikemije, niskih ili visokih šećera u krvi, da imaju trake za merenje glukoze u krvi, trakice za merenje šećera i ketona u urinu. Takođe potrebno je imati i med, džem, zaslađen sok u slučaju niskih vrednosti šećera u krvi. Pacijenti bi trebalo da paze i na znakove upozorenja za hitne slučajeve, kao što su: otežano disanje ili nedostatak daha, uporni bol ili pritisak u grudima, konfuzija, pojave plavih usana ili lica.

Koje bi konkretne mere trebalo da preduzmu osobe sa dijabetesom i koje su preporuke ukoliko osoba sa dijabetesom oboli od COVID-19?

 
U slučaju bolesti u osoba sa dijabetesom, savetuje se postupanje prema navedenim smernicama, čak i u slučaju zadovoljavajućih vrednosti nivoa glukoze u krvi:

Nastaviti sa uobičajenom terapijom za dijabetes. Nikada ne obustavljati terapiju insulinom. Doze korigovati ; smanjivati ili povećavati, ali insulin ne prekidati!

Proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 2-3h.

Konzumirati dodatnu tečnost (bez kalorija), i nastaviti sa redovnim obrocima. Unosite dosta tečnosti – 120 do 180 ml na svakih 30 min u cilju prevencije dehidratacije.

Proveravati svakodnevno telesnu težinu.

Proveravati nivo telesne temperature ujutru i uveče. Povišene vrednosti mogu biti znak infekcije.

Kada se i kome javiti u slučaju pogoršanja dijabetesa tokom infekcije COVID-19?

Osobe sa dijabetesom treba da potraže pomoć lekara i u sledećim situacijama:

U slučaju hiperglikemije duže od 24h

U slučaju postojanja simptoma koji ukazuju na razvoj dijabetesne ketoacidoze. Treba se, dakle, javiti prvo izabranom lekaru u slučaju sledećih simptoma:

Nivo glukoze u krvi iznad 15 mmol/l

Prisustvo ketona u urinu

Pojačano žeđenje

Kad je potrebno da se javite Hitnoj pomoći?

Pozovite ih ako kontinuirano povraćate (bez mogućnosti unosa hrane i pića duže od 6h), koje može dovesti do teškog stepena dehidratacije. Ukoliko imate ubrzano disanja sa zadahom na aceton, bol u trbuhu i poremećaj svesti, javite se medicinskom osoblju sa dnevnikom glikemija, aparatićem za merenje šećera kao najvrednijim izvorom informacija za dalju korekciju terapiije.

Koje su preporuke za osobe sa tipom 1 dijabetesa tokom infekcije?

Tokom bolesti kod osoba sa T1D:

Insulinska terapija ne sme biti obustavljena

Doze insulina najčešće moraju biti korigovane u odnosu na uobičajenu. Postoji mogućnost potrebe za ekstra bolusom (brzodelujućim insulinom) u cilju sniženja glukoze u krvi

Proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 4h; i po potrebi.

Unos veće količine nezaslađene tečnosti u cilju prevencije dehidracije. Optimalni opseg nivoa glukoze u krvi je od 6 do 10mmol/l. Savet koji se lako pamti: sve vrednosti šećera u krvi moraju biti jednocifrene. Proveravati nivo glikemije i ketone (naročito ako je glikemija >15 mmol/) na svaka 4h, u toku dana i noći. Ako je nivo ketona u krvi >3.0 mmol/l u bilo kom momentu, javiti se Hitnoj medicinskoj službi, radi eventualne intravenske primene insulina i rehidratacije.

Koje bi bile konkretne preporuke za osobe sa tipom 2 dijabetesa, koje su na terapiji insulinom?

Potrebno je da osobe sa tipom 2 na insulinskoj terapiji imaju dovolju količinu test traka za monitoring glukoze u krvi, naročito u uslovima infekcije. Optimalni opseg nivoa glukoze u krvi tokom bolesti je od 6 do 10mmol/l. U slučaju nivoa glukoze u krvi > 10 mmol/l, potrebno je povećanje doze insulina. Često je potreban ekstra bolus. Proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 4h, naročito ako su vrednosti glukoze u krvi > 15 mmol/l. Ketoni: U slučaju povišenih vrednosti nivoa glukoze u krvi (iznad 15 mmol/l), potrebno je proveriti prisustvo ketona u urinu. U slučaju pozitivnog nalaza kontaktirati službu Hitne pomoći.

Kako osobe sa dijabetesom da ostanu fizički aktivne u kućnim uslovima?

Vežbanje može pomoći da se smanji nivo stresa kao i simptomi dijabetesa. Preporučuje se kontinuirana fizička aktivnost nižeg intenziteta. Redovna fizička aktivnost može da pojača osetljivost na dejstvo insulina, što znači da će šećer iz krvi prelaziti u mišiće i pretvarati se u energiju, umesto da dovodi do hiperglikemije, odnosno skokova šećera u krvi. Vežbanje takođe omogućava mišićima da skladište šećer kao rezerve energije, čak i bez insulina, što dovodi do bolje kontrole nivoa šećera u krvi. U ovom periodu kada nam je ograničeno kretanje, ukoliko ste u karantinu ili izolaciji, možete i dalje raditi vežbe snage kod kuće. Ukoliko nemate tegove, koristite flaše napunjene vodom ili peskom. Elastične trake mogu takođe biti od koristi ukoliko ih imate.

Koji bi to bili praktični saveti za osobe sa dijabetesom i fizičku aktivnost u kućnim uslovima?

Započnite i završite dan sa vežbama istezanja: 5 minuta ujutru i 10 minuta uveče.

Vežbe sa blagim opterećenjem za jačanje mišića, sa napunjenim flašicama ili elastičnim trakama.

Potražite na internetu snimke i preporuke fitnes centara za vežbanje.

Pijte dovoljnu količinu tečnosti u toku vežbanja i u toku celog dana.

Vežbajte svaki dan, a u skladu sa vašim godinama i opštom kondiciom.

Koji su saveti za ishranu za osobe sa dijabetesom u periodu karantina i izolacije?

U situaciji u kojoj će sa sada naći osobe obolele od dijabetesa dešavaće se da nisu u mogućnosti da budu fizički aktivne,kao do sada. U situacijama smanjene fizičke aktivnosti smanjena je i potrošnja šećera-energije u organizmu, pa se unos hrane  mora smanjiti jer ne postoji potreba organizma za istom količinom energije. Potrebno je pre svega smanjiti unos namirnica koje imaju visok sadržaj ugljenih hidrata kao što su namirnice napravljene od belog brašna, hleb, testenine ili namirnice sa visokim sadržajem skroba, kao što je krompir, takođe i voće i slatkiši. Preporučuju se redovni obroci- više manjih obroka u toku dana, i namirnice kao što su: meso, riba, jaja, punomasni maslac, sirevi. Količina povrća kao što je anprimer spanać, brokoli, pečurke, paradajz i paprike nije ograničen.

Da li je snabdevanje lekovima za dijabetes neometano i ima li dovoljno lekova?

Svih insulina i svih lekova za dijabetes koje pacijenti u Srbiji dobijaju na recept trenutno ima na tržištu, i mogu se naći u apotekama. Važna informacija takođe je da se produžava važenje elektronskog recepta svim pacijentima sa hroničnom terapijom na period važenja od 3 meseca. To znači da će moći neometano da podižu svoje mesečne količine terapije svakog meseca, a da 3 meseca ne odlaze kod izabranog lekara po recept. Farmaceutske kompanije koje proizvode insuline dale su čvrsta uveravanja da će snabdevanje teći neometano, i da neće biti nestašice.

Gde oboleli od dijabetesa mogu da nađu savete kako da se ponašaju i leče tokom ove epidemije COVID-19?

Dijabetološki savez Srbije kao i nalozi ostalih relevantnih Udruženja pacijenata na društvenim mrežama predstavljaju vredan izvor informacija.