KIKINDA- Bez daha su Kikinđani na predstavljanju autobiografskog romana “Blank”, slušali glumca Feđu Štukana. Najskromnije rečeno, ovo je bio kulturni događaj sedmice u Kikindi, a ubeđeni smo, za većinu prisutnih u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” i nešto više od toga.
Ko zna kad će se Kikinđanima ponovo pružiti prilika da vide i čuju junaka filmova “U zemlji krvi i meda”, “Nečista krv”, aktuelne serije “Klan”. Feđa Štukan najpre se osvrnuo kako se prihvatio delikatnog posla da čitalačkoj publici ogoli deo svog života kad se našao u “bosanskom loncu” i postao snajperista u specijalnoj jedinici, a potom završio u raljama heroina, bio beskućnik, boravio u psihijatrijskoj bolnici.
Prisutni su čuli kako je uspeo da od nekoliko stranica sinopsisa za film dogura da roman postane obavezna literatura na Univerzitetu Goldsmits u Londonu i Univerzitetu u Mostaru i bude preveden na engleski, francuski i italijanski jezik. Glumac, pilot, bajker i Ajin tata prvo je o tome govorio:
-Bez ikakve želje da ga objavim i da postane čitan, od građe za igrani film, napisao sam “Blank”. Nekako se spontano, samo od sebe desilo. Mislim da roman ljudi čitaju iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je moj život. Ne mogu da kažem da je moj život bio loš, Bio je super. Bilo je divnih momenata koje nisam naveo u ovoj knjizi, a možda ću u nekoj drugoj. Život treba da ima sve, dobrih i loših stvari, jer nije sve u životu lepo.
Lepo ili ružno. Ne znam ni kako se to danas odlučuje. To je situacija koja vam odgovara ili ne odgovara. Nisam siguran da bilo koja jedna situacija u životu može tako da se kvalifikuje. Nekad vam sve ide od ruke, a nekad ne. Kad pročutaju ovu knjigu, ljudi koji misle da imaju neke probleme, obično kažu: “Ma, daj. Nije moj život ni blizu toliko crn koliko sam od njega napravio da samo meni tako zvuči i izgleda”.
Ova knjiga puno pomaže ovisnicima. Misli koje sam ja zapisao, izazivaju određene emocije koje sam imao u tim trenucima. Sećao sam se svog toka misli i stavljao ga na papir u trenucima kad su razne emocije, i dobre i loše, najviše navirale.
Mislim da sam tu hemiju uspeo da prebacim na papir, dakle kako se hemijski to dešava u glavi i zbog čega čovek pada na dno, zbog čega ostaje i živi na dnu. On iz te persektive ne može da prepozna da je na dnu. Kad ga ipak prepozna, treba da se odgurne i ide gore. To se desi samo kad to i shvatite. Ljudi obično to ne shvataju.
Obično žive između dva i vrha. Glupo je da kažem da će se oni od nečega odgurnuti jer su u nekom međuprostoru. Onda su u problemu. Po meni, nekad je bolje i biti na dnu nego na sredini. Kad si dole, nešto možeš i da shvatiš, pa da kreneš- kategoričan je Feđa Štukan. Podvukao je i to da se nijedan političa o kojima priča nije javio da nešto dematuje jer, kako je rekao, nacionalisti ne čitaju knige, pa nisu ni “Blank”:
– Religija i patriotizam upakovani su u šareni celofan, a u pozadini je pljačka ogromnih razmera- konstatovao je autor “Blanka” i osvrnuo na Anđelinu Džoli i Breda Pita. Kikinđanima je ispričao da je, zapravo, trebalo da napiše scenario. Kako nije imao računar, Anđelina Džoli kupila mu je ajped:
– Poslao sam im tekst bez naslova. Mislili su da sam hteo da se zove “Blank”. Tekstu zapravo nisam ni dao ime. Poslao sam dokument, onako kako sam ga sačuvao. Rekli su da je naslov odličan i tako je i ostao “Blank”. Našli smo se u Njujorku da vidimo šta ćemo dalje. Tada su još uvek bili u braku. Dok smo se družili, Bred Pit nije toliko pio. Znao je smotati džoint.
Šta se u međuvremenu desilo, zbog čega su se rastali, nije mi poznato. Nakon toga sam se još nekoliko puta čuo sa njima, ali o tome nismo pričali. Prestao sam da mislim o filmu i shvatio da bi televizijska serija bila bolje rešenje.
Znam da ću ponovo nešto napisati, ali nisam siguran kad- kazao je Štukan i dotakao se serije “Klan2. Priznao je da ne voli da gleda serije, uopšte televiziju:
-Slabo pratim jer ne mogu sebe da gledam. Ni svoj glas ne volim da čujem- priznao je Feđa Štukan.
