KIKINDA- Zašto ova tema? Nadam se da mi nećete zameriti što sam od mnoštva „vedrih“ psiholoških znanja izabrala ovako tešku temu, pogotovo na početku našeg druženja. Postoje najmanje tri razloga zbog kojih smatram da je posedovanje znanja potrebnih za suočavanje sa gubitkom kao što je smrt bliske osobe dragoceno blago koje svako od nas treba da ima utkano u svoju psihološku pismenost.
Prvi razlog leži u činjenici da su gubici nezaobilazni deo života, bilo da je reč o smrti ili nestanku bliske osobe, gubitku zdravlja, posla, razvodu, nemogućnosti da imate decu, gubitku doma, kućnog ljubimca, dostojanstva, slobode, vere u pravdu, osećanja sigurnosti… Drugi razlog je taj što je svaki gubitak veoma težak jer je praćen brojnim dugotrajnim neprijatnim emocijama i stanjima. Korenito menja život i stavlja pred osobu i porodicu nove životne zadatke koji će omogućiti da se nastavi dalje u životu. Osim što je težak za onoga ko je direktno pogođen gubitkom, gubitak je teško i neprijatno iskustvo za osobe iz neposrednog okruženja od kojih se očekuje da pruže podršku tugujućima.
I treći razlog je što kada lično doživimo gubitak, ili kada smo uz nekoga ko je gubitak doživeo, ali i kad smo kolektivno suočeni sa gubitkom, postajemo svesni koliko malo znamo o tugovanju ili žalovananju izazvanim gubitkom, o tome kako gubici deluju, kakve posledice ostavljaju, šta treba činiti da bi se sa gubitkom suočili na zdrav način. Šta treba da činimo kao neko ko pruža podršku osobama pogođenim gubitkom, ili kako da se kao porodica ili društvo suočimo sa gubitkom i pružimo jedni drugima podršku.
Tako smo istovremeno suočeni sa bolnim iskustvom gubitka s jedne strane i s druge strane sa zbunjenošću i nedoumicama šta raditi. Ta zbunjenost usled nedostatatka znanja i dilema šta raditi ili ne raditi komplikuje dodatno proces suočavanja sa gubitkom.
NAJTEŽI GUBITAK : SMRT BLISKE OSOBE
Tema gubitaka je veoma široka, pa ću se za potrebe naše rubrike fokusirati samo na ovaj gubitak- smrt bliske osobe . A i ovako „sužena“ tema je kompleksna da bi stala u jedan tekst, pa ćemo se temom žalovanja usled smrti bliske osobe baviti u nastavcima. I evo, šta nas očekuje u budućim nastavcima.
U sledećem nastavku teme ŽIVOT NAKON SMRTI VOLJENE OSOBE biće objašnjeno šta su uobičajene , očekivane („normalne“) reakcije na smrt bliske osobe kod odraslih osoba i šta su osobenosti procesa tugovanja kod dece i mladih. Stičući znanja kroz ovajsadžaj , moćićete lakše i zdravije da se nosite sa sopstevnim gubitkom ili gubitkom druge osobe jer ćete se manje opterećivati promišljanima: ” Da li je sa mnom ili sa meni bitnom osobom sve u redu; da li treba da brinem zbog načina na koji prolazimo kroz smrt bliske osobe?”. Bićete u stanju da bolje razumete i sebe i drugu osobu prolazeći kroz period tugovanja. Takođe biće vam olakšano da prepoznate tegobe zbog kojih bi trebalo potražiti stručnu pomoć.
Treći nastavak biće posvećen korisnim načinima podrške odraslim osobama kojima je umrla bliska osoba. Znanja koja steknete u ovom tekstu olakšaće vam susret sa tugujućom osobom i podršku koju pružate učiniće efikasnijom. A pošto gubitak usled smrti bliske osobe nikada ne pogađa samo jednu osobu, korisnost od ovog teksta se ogleda u primeni na međusobnu podršku članova porodice koje su ostale bez volje osobe. Četvrti nastavak fokusiran je na korisne načine podrške deci i mladima suočenim sa smrću bliske osobe. Odrasli su obično prepuni briga i dilema kada su u pitanju deca i mladi suočeni sa smrću voljene osobeili sa smrću osobe iz njihove okoline i veći deo dilema bi trebao biti otklonjen nakon čitanja ovog nastavka posvećenog gubitku nastalom usled smrti bliske osobe.
Peti nastavak usmeriće sadržaj ka specifičnoj vrsti gubitka- samoubistvo bliske osobe. I za kraj današnjeg susreta da „kažem“ da postoj i još jedan, četvrti razlog zbog kog sam izabrala temu suočavanja sa smrću bliske osobe , a on leži u činjenici kad se spomene tema smrt obično zavlada muk. Previše je zastrašujuće, pa ćutimo i okrećemo glavu u želji da izbegnemo neprijatnost. Taj muk vodi u neznanje i zato pričajmo o tome jer se mnogo nesreće i ljudske patnje može ublažiti, ili čak otkloniti podučavanjem o onome što nismo znali, ma kako tema bila neprijatna i teška.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Konstakt telefon 069 435 26 86. Njene tručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
